Pre 25.000 godina svet je prolazio kroz kraj ledenog doba. Afrika, Azija i America su već bile naseljene. Afrička teritorija je još uvek suva tundra i Evropa i Azija bile su dosta hladnije nego danas. Naš sadašnji Homo sapiens delio je teritoriju sa Neandertalcima, kao i životinjskim vrstama koje su danas izumrle, kao što su mamuti ili sabljozubi tigrovi. Čovek je još uvek bio lovac-sakupljač, ali je već tad razvio visok nivo apstrakcije, simbolizma, kao i koncept lepote oblika. Slika levo je pronadjena u Brassempouy, Landes, Francuska Akvitanija i napravljena je od slonovače dobijene od mamutovih kostiju. Zove se „Dama sa kapom“ , mada ono što ima na glavi može da predstavlja kosu. U svakom slučaju ima kratko ošišanu kosu koja je sa namerom sređena. Slika desno je Venera iz Vilendorfa i nađena je na lokaciji u jugozapadnoj Austriji. Lice se ne vidi, iako se čini da glava gleda na dole. Na njenoj glavi nalazi se ili kapa ili kosa i takodje je sa namerom sređena i ukrašena.

Među najstarijim predmetima koje su arheolozi našli na njihovim iskopavanjima su češljevi. Napravljeni od kosti, drveta, rogova nosoroga i krave, slonovače ili ribljih kostiju, najstariji antikviteti svedoče da su ljudi bili zainteresovani za sređivanje kose. Evo primeraka drevnih češljeva:

KOSA KOD STARIH CIVILIZACIJA

Moglo bi se reći da su Sumeri, narod koji je nastanjivao ono što zovemo Mesopotamija, prostor između Tigra i Eufrata, današnja teritorija Iraka, kolevka ljudske civilizacije. To je najdrevnija poznata civilizacija. Trajala je od 6.000 g. p.n.e. do 2000 g.p.n.e. kada su ih nasledili Akađani i kasnije Vavilonci. Sumeri su pronašli točak, pismo, sat sa šezdesetnim brojnim sistemom, računom zasnovanom na aritmetici i geometriji, pivo, poljoprivredu sa organizovanim sistemom obrade. Sredočenje o civilizaciji predstavlja veliki broj ploča ispisanih klinastim pismom i mnogo grafika i skulptura. Sebe nisu nazivali Sumerima, to je ime koje su im kasnije dali Akadjani. Sebe su nazivali „ag-giga“ , što znači „crnoglavi ljudi“, zato se pretpostavlja da im je to bila boja kose. Crna kosa je uvek predstavljala Sumere, čak i njihovih naslednika. U prvom periodu muškarci su brijali glavu i bradu, dok su žene imale dugu kosu zavezanu u pundju. Sumerske žene koje su bile iz redova plemstva bojile su kosu zlatnim bojama, koristile su srebrne ili zlatne češljeve. Posle drugog milenijuma p.n.e., zbog akađanskog semitskog uticaja, muškarci su počeli da briju brade u kvadratnom obliku, a kasnije su počeli da uvijaju i kovrdžaju kosu i bradu. Žene su i dalje nosile dugu kosu u nju su stavljale male fišeke sa aromatičnim mirisima da bi lepo mirisale ceo dan. U vavilonskom periodu počeli su da koriste kanu. Kana je aromatična supstanca koja se dobija iz biljke, Lawsonia Inermis, koja se dobija sušenjem i tucanjem lišća grma, meša se sa vodom, dok se ne formira pasta. Boja koja se dobijala varirala je od narandžaste do tamno crveno-braon nijansi. Verovalo se da kana ima magične osobine (tera zle duhove) i upotrebu u medicini (kao antigljivični tretman kože).


Naša tela do svake dlake i delića kože dobili smo od naših roditelja. Ne smemo ih namerno povređivati i praviti rane po njima. Ovo je početak rodne pobožnosti. Kada smo uspostavili naš karakter po pravilima rodnih načela, da bi naše ime bilo slavno u budućnosti i time veličamo naše roditelje, tu se završava rodna pobožnost.“ Konfučije,(551-470 p.n.e.)		Kina je jedna od najdrevnijih civilizacija sveta. Oni su prvi narod koji je koristio pismo i oni su pronašli papir. Postoje kineski zapisi iz 1700 g.p.n.e dinastija Šang. Pod velikim uticajem Konfučijizma, kineska kultura kroz sve svoje ekspresije i nošnju protkana je idejom ove filozofije. Frizure su, još od najstarijeg vremena među najlepšim na svetu. Kineska kultura je sređivanju kose pridavala veliki značaj zajedno sa istorijom i jakim simboličkim osećajem. Način na koji vežemo ili sečemo kosu ili kako je češljamo, uvek je odražavao društveni ili socijalni status, religiju ili profesiju. Ne vodjenje računa o kosi je bila znak ili bolesti ili depresije. Kina predstavlja veliki konglomerat ljudi i etničkih grupa ili onoliko frizura koliko ima različitih nošnji.
		RED KIKA Pre dinastije King (1644-1911) muškarci su začešljavali kosu pozadi, a brijali je napred. To je bio običaj etničke grupe Han, koja je činila i danas čini 98% kineske populacije. Dinastija King je u 17. veku,bila Manču porekla (Mandžurija predstavlja etničku manjinu), a nakon što je zbacila dinastiju Ming nametnula kao obavezan sopstveni stil frizure proglašavajući izdajicama one koji ga se nisu pridržavali. Frizura se sastojala od toga da je gornji deo glave bio obrijan, a ostatak kose zavezan u dug konjski rep ili kiku. Ovaj zakon bio je razlog krvavih pobuna i unutrašnjih borbi, jer je bio izuzetno odbačen od strane cele populacije. Namera reda bila je da javno demonstrira potčinjenost Imperatoru i dinsatije King. Kako je Manču dinastija trajala 3 veka frizura je bila nametnuta celom kraljevstvu. Na kraju 1922. poslednji imperator odsekao je svoju kiku kao simbol promene tradicije i običaja.
Manču žene su poznate kao „žene sa zlatnom glavom i rajskim stopalima“. Način na koji one ukrašavaju i doteruju glave smatran je najlepšim i elegantnijim na celom svetu. Manču manjina vladala je Kinom od 17-og do 20-og veka. Devojke su nosile jedan perčin koji im je visio pozadi, pokenad bi vezali zlatni ili srebrni nakit na vrh. Manču žene su koristile sveže cveće, najčešće zakačeno za ukosnicu od zlata, srebra ili smaragda.
KOSA I BRAČNI STATUS Ovo je stara tradicija koja vodi poreklo iz Fizoua, jug Kine. Neudate žene ili „Yimei“ vezivale su pletenice dok su udate žene ili „Yisao“ imale punđu svezanu na vrhu glave. Takođe, u celoj Kini bilo je običaj da udovice, koje nisu htele da se ponovo udaju obriju svoju glavu kao znak ravnodušnosti. Prema konfučijizmu tako seći kosu bilo je predstavljalo je sakaćenje i unakazivanje ugleda.	BUJAO BUJAO je ukosnica ukrašena sa pokretljivim privezcima u obliku cvetne grane. Konsantno bi se pomerala sa koracima onoga ko je nosi, otuda ime „Bujao“, što znači „mrda se dok se ti krećeš“. Većina „Bujao-a“ je bila napravljena od zlata, ukrašena biserima i žadom.	VEZOVI OD KOSE Ova tehnika, jako specifična za kinesku tradiciju, potiče iz Tang dinsatije iz 7.veka. Predstavlja posebnu tehniku pravljenja šara na svili od ljudske kose kao niti iglama. Kako je kinezima kosa najčešće crna pa monohromatska boja dominira na ovim radovima mada su ponekad bojili kosu da bi dobili na različitosti veza. Ovakve vrste radova smatrale su se u Kini vrednim poklonom i odličnim delom kolekcije. .
GAOSHAN PLES	KEDAR Ova biljka je korištena od davnina u Kini za pranje kose. Prema tradiciji, kedar, višegodišnja biljka iz porodice Meliaceae, lagano mirisno drvo, verovalo se da stimuliše rast kose. Ono što je tačno je da ova biljka, koja se danas koristi za pravljenje kutija za cigare sadrži isparljiva ulja koja teraju insekte što dalje I veoma je otporan na biološke napade. <Jami žene koje pripadaju etničkoj manjini Gaošan, sa Tajvana, igraju tresući glavom i talasajući kosom dok pevaju i njišu se. Ne zaustavljaju se dok im kosa ne dotakne tlo. Njihov ples je odraz primitivne snage, optimizma i odvažnosti.
U jugozapadnoj Kini u provinciji Gujžou nalazi se grad Soga gde živi žena iz Dugog Roga Miao Tribe. Ogromne ukrase na glavi koje nose deo nošnje koji koriste vekovima, mešavina su prirodne i veštačke kose.


ETNIČKE GRUPE U INDIJI Prema tipovima frizura koje nose, moguće je klasifikovati nekoliko etničkih grupa u Indiji. Klasifikacija nije konačna već početna zato što je bilo mešanja grupa kroz istoriju. Prvi ljudi koji su naselili Indiju bili su Negroidi iz Afrike crne kože i kovrdžave kose pripadali su Melanodermima ili Afričkom tipu. Kasnije, došli su Australoidi, braon kože i izduženih glava sa sličnim tipom kose. Mongoloidi su se nastanili na severoistoku, blizu Nepala i oni su imali žutu kožu, iskošene oči i Ksantodermski tip kose (crne boje, pravu i krutu). Dravidi dolaze iz Male Azije i naseljavaju jug Indije, bili su niskog stasa i bronzanog tena. Poslednja etnička grupa koja je došla u Indiju, oko 15000g.p.n.e., bili su Ariani, Kavkaski tip, oni su u uspešnom etničkom mešanju formirali Indo-Ariane.	CIVINIZACIJE DOLINE INDA 1922. kada je ser Džon Maršal, britanski arheolog koji je radio u Indiji otkrio u Pakistanu Mohendžo-Daro oni su postali poznati kao ostaci Civilizacije Doline Inda, kulture koja je 25 vekova starija od hrišćanstva. Između arheoloških pronalazaka, statue i grnčarija napravljena od gline i terakote, našli su figurice neverovatno ukrašene zlatom, srebrom, slonovačom i dragim kamenjem, i sa velikom različitošću frizura. Generalno gledano, briga o kosi bila je uobičajena praksa kao i ukrašavanje kose kod žena i muškaraca, pristupalo se sa elegancijom i posvećenošću. Ovu civilizaciju su osnovali Dravidi, narod koji je došao iz Male Azije, oni su na potkontinent došli pre Indo-Ariana.
	VEDSKI PERIOD Dolaskom Arijana u 15.v.p.n.e. dolazi kraj civilizaciji Dolien Inda i počinje Vedski Period kada su se pojavili prvi sveti tekstovi u Sanskriptu. U ovom periodu je izmišnjen sistem kasti. Nošnja se menja, kao i načini sređivanja kose, čak sa razlikama između kasti. Vedi su utvrdili da svaki Indijac mora imati frizuru forme sika, što je predstavljalo brijanje cele glave i ostavljanje jednog pramena kose pozadi ili sa strane. Sveti tekstovi su govorili „Sika omogućava ljudima da ih Bog povuče u raj“...Kasnije, ovakavu frizuru nosiće samo Bramani, sveštenička kasta. Ostali ljudi nosiće dugu kosu, a žene moćnijih kasta koristiće ukrase sa rubinima i dragim kamenjem napred. Budizam cveta u kasnom Vedskom period. Oko 537 g.p.n.e., Gutama Buda objavljuje svoje otkrovenje. Ovo je zlatno doba indijske misli. Vedski period, od koga je nasleđeno dosta običaja i svetih pouka, završava se oko 6.veka p.n.e. sa prodiranjem Darija Velikog od Persije u veliki deo teritorije Indije i pohodima Aleksandra Velikog i makedonskih grka 326g.p.n.e.
PERIOD GRČKO-BUDISTIČKE KULTURE: Dolaskom Grka i rođenjem helenističkih kraljevstava, ceo estetski stil Indije prolazi korz tronsformaciju. Aleksandar Veliki je osvoji Pendžab, a 205 g.p.n.e. Demetrije Nepobedivi osniva Indo-Grčko kraljevstvo koje obuhvata deo Avganisatana, Pakistana i severne Indije. Period Grčko-Budističke kulture trajao je od 5v.p.n.e. do 7v.n.e. Ova kultara ostavila je najupečatljivi trag u oblasti Gandhara, gde se danas nalazi Pakistan i odatle se proširo po celoj zemlji. Vro su važne promene u nošnji, oblačenju, frizurama, slikanju i vajarstvu. Klasični grčki stil dominira u svim estetskim formama. U ovom periodu, pribižno oko 1.v.n.e., napravljene su prve antropomorfne reprezentacije Bude. Pre ovog perioda, Buda je prikazivan samo putem svetih simbola: praznog trona, točka, ili otisaka stopala. Predstave Bude, u skulpturama i reljefima, predstavljaju klasičnu grčku figuru, one su danas najpoznatije, sa talasastom kosom i punđom oko koje je kruna, u stilu Apolona sa Belvedera. Ceo ovaj stil na koji je prvenstveno uticala grčka, nestaće kroz vekove: oblici su sve manje realistični a više simbolični, ali kalup i pečat ovog stila ostaće vekovima sve do danas. Na desnoj slici možemo videti reprezentacije Bude iz Gandhare iz 1.v.n.e. Na levoj slici skulptura iz Gandhare iz ispog perioda jasno pokazuje indo-grčki sinkretizam. U ovom period postoje različita kraljevstva sa svojim karakteristikama, kao npr. GUPTA CARSTVO, kod koga je estetika manje grčko-klasična, već prikazuje više lične i simboličke forme. Ovaj period je poznat kao Indijsko zlatno doba. Umetnost i nauka cvetaju, uveden je decimalni brojni sistem i broj 0. Ovaj period je trajao od godine 320 do 550. Uako su u vreme indo-grčke kulture frizure bile jednostavne pletenice ili kovrdžava kosa, u ovom periodu glave i muškaraca i žena bile su bogato ukrašene. Muškarci su generalno nosili dugu kosu do ramena, sa trakama za kosu.
Predstavlja ceremoniju u kojoj se, kada su bebe stare tri godine njihova kosa gotovo u potpunosti uklanja, ostavljajući čuperak kose na vrhu glave. To je sveto pravilo Hinduizma, Samskaram i jedan je od 16 svetih obreda Veda. Značaj ovog obreda je da bebina kosa koja ima nepoželjna svojstva iz njenih prethodnih života mora biti odstranjena da bi mogla da raste zdrava i pročišćena. Takođe predstavlja i osobađanje od potpune zavisnosti od majke i otpočinjanje novog doba u kojem beba počinje da se hrani sama. Otac, majka i sin sedaju pored vatre i dok se bebina kosa brije, otac se moli mantri nudeći odsečenu kosu bogovima. Ovaj običaj primenjuje se više od 4000 god. i danas u Indiji se apsolutno primenjuje. Određeni član putevi da izvrši određeni član obred pa određeni član ceremonija imati nekoliko promena prema različit predeo pa kostim.	U kući današji cycle , onde su različit kraljevina s njihov vlastiti karakterističan , sličan određeni član GUPTA IMPERIJUM , unutra šta određeni član estetičan je manji Grk - klasik , pokazivanje briny crew pa simboličan oblik. Današji cycle je zvan Određeni član Indijanski Zlatno doba ; humanistički znanosti pa znanost cvetati , oni predstavljen određeni član Decimala Brojčani Sistem pa određeni član broj nula. Današji cycle prostran iz određeni član godina 320 do 550. Ravan unutra vrhu nad Indo - Grk kultura , frizura su nošen s jednostavan pletenica inače kovrdžast kosa. Unutra današji cycle obojica pa žene glava postati bogat ukrašen. Ljudi uopće iskorišten dug kosa pleća - dužina , isto zamoran kosa glazbenik. Preko znatan aspekt unutra žene frizura unutra današji cycle je taj , onoliko određeni član žene nad visok klasa ace tim niskokvalitetan društven uslov su pomoću jednak šišanje pa kosa uređen. Uopće određeni član kosa je skratiti , pa da oni iskorišten dug kosa , to je vezan unutra jedan pecivo kod određeni član strana nad određeni član glava inače na temelju određeni član stražnji dio. Oni isto iskorišten kosa glazbenik , vesti inače ukrašen usklađenost s određeni član društven uslov.	PROIZVODI KORIŠĆENI ZA KOSU PREMA BIVŠOJ AJURVEDA TRADICIJI: Ajurveda je sistem tradiconalne medicine, prirodni sistem lečenja u medicine, postoji više od 4000 god. KOKOSOVO ULJE To je jedan od najboljih prirodnih nutritienata za kosu. Bogat laurinskom kiselinom, ima bakteriološke i anti-gljivične osobine i koristi se za sprečavanje peruti i vaški. Omekšava i vlaži kosu i stimuliše njen rast. Oporavlja oštećene vrhove. Dodatno relaksira nevrni sistem. BADEMOVO ULJE Sadrži 25% vitamina E i mononezasićenih kiselina. Omekšava i ispravlja kosu. Duboko ispira kosu i lobanju. U ajurvedinim spisima se pominje kao stimulant mozga, povećavajući intelektualni nivo i inteligenciju. PČELINJI MED: Med je takođe bogat nutritientima i ima bakteriološke osobine. Odličan je regenerator kose, obezbeđujući sjaj i vlažnost suvoj kosi. Ajurveda tekstovi preporučuju upotrebu mešavine sa cimetom. Takođe se koristi kod tretmana za rast kose. TOPIJENO MASLO: To je puter razređen vodom. Pranje ovim duboko čisti kosu ostavljajući je svilenkastom i sjajnom nekoliko dana. Takođe kosa postaje tamnija. Takođe lobanji obezbeđuje neophodan kalcijum. Kana se koristila za bojenje u crvenkaste nijanse i da bi kosu učinili što sjajnijom
SULTANAT DELHI: VELOVI I TURBANI Od 7.veka, nekoliko sultana krećući iz Damaska, Turske, Persije i Avganistana osvajali su velike teritorije Indije. Muslimanska dominacija trajala je 8 vekova i najvažniji bastion njihove dominacije bio je Sultanat Delhi. Iako nije bio u stanju da promeni religiju u Indiji, novi kulturni sinkretizam je stvoren mešanjem muslimanske i indijske nošnje. Bili su jako toleranti sa lokalnom nošnjom, samo vladajuće klase su morale da nose velove i turbane, ipak raširio se običaj među muškarcima nošenja dugih brada, zulufa i brkova. Islamski sultanat se završio 1526 invazijom i osvajanjem zemlje od strane osnivača MUGHAL CARSTVA INDIJE 1550 god. MUGHAL CARSTVO : Prodiranjem Mongola u Persiju, Babur, potomak Džingis Kana osnovao je Munghal carstvo u Indiji 1526. Jedno od njegovim prvih uredbi bilo je da njegovi vojnici makazama iseku pletenice ženama, skidaju kaninu boju sa kose i prekrivaju je prašinom. Carstvo je bilo pod velikim uticajem persijske kulture, ali kako je trajalo 300 god., tokom godina je došlo do evolucije nošnje kao mešavine sa indijskom nasleđenom tradicijom i vladari su menjali svoje stavove od početnog suzbijanja do opšte tolerancije cele indijske nošnje. Tokom ovog perioda napravljena je čuvena palata Tadž Mahal, koji predstavlja sintezu indo-saracenske arhitekture. Indija je u ovo vreme prolazila kroz veliku ekonomsku i političku ekspanziju. 1857. cela zemlja je pripojena Britanskoj kruni kao kolonija i to je kraj Mughal carstva. Velika Britanija vladala je Indijom do 1949. Tokom Mughal perioda, frizure su se menjale sa vremenom, ali su uvek čuvale svoje karakteristike: uglavnom crna kosa, duga, sa pletenicama, ili ukrašena trakama ili punđama sa strane ili na potiljku.		KEŠ: MUČENIK KOJI NIJE ŽELEO DA SEČE KOSU: Keš je najznačajniji od svih sikimskih pravila. To je praktikovanje ne sečenja kose, kao simbol poštovanja savršenosti božjeg stvaranja. Sikizam je religija koja potiče iz Pendžaba (granica Indije i Pakisatana) iz 15v., danas je jedna od organizovanijih religija sa više od 30 miliona vernika u svetu. Kosa je svezana u jedan čvor , koji se nalazi na potiljku i pokriven je turbanom. 1745.,u vereme MUGHAL carstva, pod vladavinom cara Muhameda Šaha, Siki su bili gonjeni i primoravani da seku kosu pod pretnjom smaknućem. Bhai Taru Singh je bio revolucionar koga je zatvorio Kan Pendžaba, Kan Zakaria. Kao znak odanosti muslimanskom guverneru od njega se tražilo da odseče kosu, kao jedina opcija za izbegavanje smaknuća. Ali on je odbio da traži guvernerovo pomilovanje. Nakon što je mučen, njegova kosa kao i skalp su odsečeni u javnosti, žiletima, kako njegova kosa više nikada ne bi porasla. Bio je osuđen na smrtnu kaznu i ubijen. U istoriji Sika ostao je upamćen kao mučenik i simbol važnosti Keša.
INDIJSKA MASAŽA GLAVE Tehnika Indijska masaža glave je drevna praksa zabeležena u Ajurveda tekstovima od pre 4000 god. Unutra svoju put nad čampi, koja je I danas dosta popularna u Indiji, berberini primenjuju pri svakom šišanju. Mnogi Indijci praktikuju je u svojim domovima, u porodici. Pri ovoj terapiji, glava, vrat, ramena i lice se nežno masiraju. Korist od ove terapije u Ajurveda tekstovima idu od relaksacione terapije do čišćenja od toksina. Takođe oslobađa od bola i tenzije u glavi, vratu ili leđima. Simulira limfnu drenažu, osnažujući imunološku odbranu i povraća pokretljivost mišića. Takođe stimuliše i rast folikula kose.

Početna	Kosa	Šta je kosa	Praistorija	Mitologija	Stari vek (1a deo)	Stari vek (2a deo)
Srednji vek/Renesansa	Osamnaesti vek	Devetnaesti vek	Dvadeseti vek	Istorija berberina	Kraj	Kontakt

KOSA KOD STARIH CIVILIZACIJA

KOSA I BRAČNI STATUS

GAOSHAN PLES

CIVINIZACIJE DOLINE INDA