Frizure 20og Veka.

Od 1901 do 2000 transformacije stilova bile su neverovatnih varijacija pokrivajući gotovo sve moguće opcije: od klasične viktorijanske elegancije, do dugokosih hipija 60-ih, do svih mogućnosti koje naša imaginacija može da zamisli: pank, rasta, skinheads,... Industrijska i tehnološka dostignuća, koja nisu do tada viđena u istoriji su takvom brzinom i bez prekida se odražavala na različite frizure kroz stoleće.

Ali prvo,važno je da znamo da u 20-om veku , sve do danas, oni koje nazivamo „modnim simbolima“ više nisu prinčevi, plemstvo ili aristokratija. Novi fenomen, kinematografija, prvo nemi filmovi pa kasnije i ton filmovi stvorili su svojim masovnim prodorom novi šablon: glumce. Od tada oni su ti koji diktiraju modne trendove, ljudi će kopirati njihove frizure, garderobu čak i manire i ponašanje.

IZUM TRAJNE :

Prvih godina veka ženska kosa bila je relativno duga i talasasta. Najbolji izum za kovrdžanje kose bio je pronalazak Marcel-a Grateau-a, vrela pegla za kovrdžanje koja je radila samo za duge kose. Kako su žene počele da nose kraću kosu bio je potreban novi metod za njihovo kovrdžanje. Prvi metod za trajno kovrdžanje kose bio je izum nemca Karla Nessler-a (kasnije Charles Nestle) 1905. On je patentirao 1906 sistem u Nemačkoj, koji se sastojao od grupe valjaka u koje bi se kosa uvijala i kovrdžala, oni su bili povezani na mašinu koja ih je grejala jer se sastojala od električnih otpornika. Zagrejani valjci su razdvajani od lobanje sistemom suprostavljenih tegova. U prvom koraku primenjivan je natrijum-hidroksid (kaustična soda) i kosa se grejala nekoliko sati. Ceo proces trajao je 6 h. Nessler je prvo svoj metod isprobao u Parizu na ženi Katharina Laible, kojoj je 2 puta spalio kosu i lobanju. Posle toga ju je oženio. 1915 Nessler je putovao u USA otkrivajući hiljade falsifikata svog patenta. Onda je otvorio salon lepote u New York-u, ponovo patentirajući sistem, poboljšan i pod američkim zakonom.

Tokom prve decenije veka, frizure su bile dosta slične frizurama iz prošlog veka. I dalje su nošeni „Marcel talas“ i „Gibson Girl“. Revolucija u frizurama stigla je posle I.Sv.rata. Žene su počele da nose kraću kosu, dužine do ušnih školjki, što je bila prava inovacija. Ovaj stil odražavao je „Novu američku ženu“, zauzetu, aktivnu ženu, nezavisniju i oslobođenu starih društvenih struktura. Ova frizura se zvala

Ova frizura imala je nekoliko varijacija: sa kosom isečenom pravo oko glave,sa kovrdžavom kosom, i sa šiškama ili bez njih. Neke žene su dodavale nekoliko lokni ispred ušiju ili samo jednu loknu na čelu.

Prvih godina veka muškarci su još uvek nosili brkove, ali često zajedno sa kratkom kosom. Od 1920 u modi je bilo čisto odrijano lice i kratka kosa, ravno očešljana.

Decenija od 1920-1930 donela je dve tehnološke prednosti: prvo ručni fen i suštinska poboljšanja u mašinama za trajnu.

Bilo kako bilo, prvi ručni fenovi imali su nekoliko nelagodnosti: bili su teški, oko 2 kg težine, napravljeni od čelika i cinka i mogli su da koriste samo 100 vati, tako da je trebalo dosta vremena da se kosa osuši. Dodatno, takodje su bili opasni zbog rizika od strujnog udara ukoliko dođu u kontakt sa vodom. Kasnije su evolvirali, postajali sve jači i sigurniji. Danas oni imaju senzore koji mogu automatski da prekinu dotok struje ako detektuju da se fen pregrejao i koriste snagu i do 2000 vati.

Perm machines were improved in this decade by the Swiss Eugene Suter and the Spanish Isidoro Calvete. Mašine za trajnu poboljšao je u ovoj deceniji švajcarac Eugene Suter i španac Isidoro Calvete. Oni su razvili sevasti sistem u kome su dva namotaja umetnuti u aluminijumske cevi. Uvojak kose savije u spiralu cevi, i to dozvoljeno kose kod korena, deblji, prima više toplote nego savet. Zatim, tu su promene i poboljšanja u sistemu, kao što su Češke Jozef Majer 1924, Afroamerikanac i Marjan Džojner u 1928, on je patentirao mašinu u kojoj je kosa rana na cilindrima. Kompanija Calvete, iCall, kreiran u 1934 sistem u kojem su bili povezani sa cevi struja se primeni, i bili su smanjenje toplote do kraja operacije. Godine 1938, Arnold F. Villat izumeo " hladnog valjanja ", koji je preteča sadašnjeg trajno. Sistem je da se kotrlja se dlake na valjcima i primeniti losion za smanjenje amonijum thioglicolate, koji preseca lanac u keratina protein koji daje elastičnost kose. Zatim nanesite losion oksidant, vodonik-peroksid, koji može da oblikuje kosu.

1935 revija trajni prikazana je u Londonu, the Hairdressing Fashion Show i prvu nagradu je uzela trajna napravljena pomoću Icall Machine. Prikazana je jako kratka kosa, dvobojna, elegantno dizajnirana sa tipičnim art-deco stilom.

Kroz 1930-te i 1940-te, nakon Velike krize koja je uticala na ekonomiju u celom svetu nakon 1929, ženeske frizure su bile malo prirodnije, iako sa tendencijom korišćena trajni. Nosila se duža kosa, dužine do vrata, a novi uzor bile su platinasto plave glumice, poput Jean Harlow. Muškarci su i dalje koristili kratku kosu, koju su učvršćivali uljima.

Nakon II.S.R. (1939-1945) desile su se važne društvene promene, zasnovane na do tada neviđenim iskustvima atomskih bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki i koje su uništile čitave gradove. Filozofija egzistencijalizma stupa na scenu, tendencija koja objašnjava apsurdnost egzistencije koja može nestati u svakom neočekivanom momentu, generalnog osećaja ranjivosti i nedostatka osećaja uspostavljenih moralnih vrednosti. Egzistencijalizam je zastupljen u literaturi i generalno u svim umetničkim manifestacijama. Naravno, izražen je i u modi i stilu, koji je oduvek predstavljao izraz društvenog načina razmišljanja. U Francuskoj, Juliette Greco i drugi umetnici predložili su novi način odevanja i frizura. U Londonskim „pećinama“, nekonvencionalne muzičke grupe takodje su imale drugačiji stil: duga kosa, šiške, zulufi....

Početni izgled Bitlsa 60-ih. Frizure su tada bile otvorenije i liberalnije: sve je ukazivalo na ogromno neslaganje sa uglađenošću prethodnih generacija. Jeams Dean u svojim filmovima Istočno od raja i Pobuna bez uzroka (1955) postavio je frizuru koju je kopiralo hiljade mladih toga doba. I druge frizure su bile popularne poput , one Merilin Monro, neosporna diva 50-ih. 1955 Gina Lollobrigida je najlepša žena na svetu, kako kaže naziv poznatog filma. Druge žene su nosile kratku kosu, kao Audrey Hepburn, koja je sa druge strane zadržala svoju tamno braon kosu i uvek odbijala da je ofarba.

Krajem 50-ih i početkom 60-ih frizura Elvisa Prislija sa zulufima i kosom očešljanom unazad formirajući nasip od kose napred i pačji rep predstavlja senzaciju i prisvojili su ga milioni muškaraca širom sveta. 1958 Elvisova frizura bila je toliko važna da su hiljade ljudi protestvovali kada je pevač otišao u vojsku i bio primoran da se ošiša. Do tada, televizija je stekla ogromnu popularnost i njene slike postale su jako uticajne među ljudima. Ali za razliku od filma izgled TV voditelja i dalje je bio konzervativan i ugladjen. Uskoro, stil običnih ljudi više neformalan, budući da je bio najpopularniji, prihvaćen je i na TV-u. Početkom 60-ih Anthony Perkins je proglašen najseksipilnijim muškarcem noseći namerno neuređenu frizuru..

Krajem 60-ih još jedna revolucija u modi i stilu pojavila se sa neverovatnom energijom. Pod sloganom „zabranjeno je zabranjivati“ i „moć mašti“ hiljade mladih ljudi iz celog sveta protestovalo je protiv vrednosti, morala i etike nasleđene od prošlih generacija. Frizure i odevanje bilo je više liberalnije i bezobraznije. U to vreme pojavio se novi kulturni pokret: hipici, oni su bili liberalni, pacifisti, protivili su se Vijetnamskom ratu i nuklearnom naoružanju. „Mir i ljubav“ bio je slogan njihove filozofije. Njihova garderoba i frizure postali su toliko popularni da su ih nosili čak i oni koji nisu delili njihove principe. Oko 1968 engleski „Supermodel“ uspostavio je novi ženski stil: Twiggy, nosila je kosu kratko ošišanu, razdvojenu sa jedne strane i zatim zabačenu iza ušiju, izgledajući stilizovano i mršave figure. 1967 prva rok opera predstavljena je na off-Brodway sceni, mjuzikl Kosa, koji jasno prikazuje sve hipi frizure i još jedan tip koji je tek postajao popularan: afro tip frizure.U ovom rok mjuziklu, kosa je bila glavni oblik protesta i pobune protiv tradicionalnih vrednosti. Od svih tih kulturnih transformacija, izgled ljudi biće otvoren za beskonačne varijacije i sve moguće frizure biće prihvaćene. Krajem 1960-ih Brigitte Bardot se počela pojavljivati u francuskim filmovima , privlačeći pažnju muške publike svojom dugom i senzualnom kosom.

Ta decenija 60-ih, a pogotovo njene poslednje godine, obeležile su prekid sa stilom i kulturnim otvaranjem, poznatim u prethodnim godinama. Na neki način, svi generalni šabloni do tog momenta bili su pokidani i odbačeni, svaki društveni sektor, ili svaki individualni, usvajao je svoj način odevanja i frizure na način na koji su mislili da treba da se nosi, bez društvene osude. Bitlsi su promenili svoj izgled i u svojim poslednjim muzičkim radovima pojavljuju se sa jako dugom kosom, šiškama i dugim bradama.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, vladala je velika sloboda nošenja duge kose. Jamajska muzika na čelu sa Bob Marlijem donela je novu modu, inspirisanu Rastafari religijom. Bo Derek je u svom filmu „Deset” imala sličnu frizuru, samo u plavoj nijansi. Uopšteno govoreći, tu su dekadu obeležili muškarci sa dugom kosom, sa velikim zulufima, ili bradom, dok su žene imale veoma duge kose, ili paž koji se nosio poput kacige. Fara Fosit je negovala paperjast oblik frizure.

Osamdesetih godina prošlog veka, svi ovi stilovi su I dalje bili popularni, uz dodatak novog: ‘japi’ (mladi urbani poslovni ljudi). Bila je to stilska reakcija konzervativne omladine koja nije poštovala liberalne ideje. To su uglavnom bili mladi preduzetnici, osoblje Wall Street, koji su negovali uglađeni i konzervativni stil. U osamdesetim godinama, žene su nosile dugu kosu, skoro uvek tretiranu gelom ili penom, dok su korišćene neobične farbe, poput plave ili svetlo crvene nijanse. Istovremeno, druge urbane grupe su negovale svoje stilove, te su bile aktuelne razne varijante poput ‘skinhed’, pank ili gotskih stilova. Skinhed stil je kratko ili potpuno ošišana kosa, koju je osmislila radnička klasa mladih ljudi Londona šezdesetih godina dvadesetog veka kao kontrareakcija na dugu kosu drugih liberalnih pokreta. Kasnije je pokretu data politička nota, uglavnom desničarska ili neo-nacistička, te su takav stil nosili svi koji su želeli. Pank podkultura je začeta sredinom sedamdesetih godina I uzela mah osamdesetih. Ta je podkultura bila reakcija na društvene vrednosti, uglavnom na levicu i liberalizam; to su bili predstavnici anarhizma, vegetarijanstva, koji su prkosili modi, kapitalizmu, rasizmu i militarizmu, anarhizma i vegetarijancima. Pank je osvajao tetovažama i ekspresivnom garderobom, nakitom i bizarnim frizurama. Jedna od najpopularnijih frizura je poptuno ošišana pri vratu i sa strane, pri čemu bi ostala jedna dugačka linija na vrhu glave, nalik na Mohawk stil. Engleski fudbaler Dejvid Bekam je dugo nosio ovu frizuru. Tokom osamdesetih pankeri su izrazito uticali na skinhedse na vrhuncu njihovog procvata. Nakon osamdesetih svi ovi stilovi su postali previše popularni, gubeći inicijalnu moć društvene i političke poruke, jer su postali deo svakodnevne mode, pristupačne svima, bez obzira na ideologiju koju prate.

Devedesetih godina uniseks stilovi su bili popularizovani. U stvari, saloni lepote su od pre nekoliko godina već počeli da nude usluge i ženama i muškarcima istovremeno. I sa mnogo proizvoda koji su dostupni na tržištu, kao što su kosa ekstenzija da dodate dužinu i volumen, čineći lakšim stajlingJedan od najpopularnijih stilova je grandž, koga je proslavio Kurt Kobejn, frontmen muzičkog sastava Nirvana. Kosa je bila lepljiva, vlaknasta i neuredna i namenski neoprana. Oni koji su više voleli da je operu morali su da stavljaju kreme kako bi je učinili prljavom. Još jedan stil, više namenjen ženama, koji je negovala Kejt Mos, nazvan je heroinski šik a karakterisali su ga lepljiva kosa i na više mesta protkana morskim algama ili nekim drugim neobičnim materijalima. Ovakva frizura je pristajala mršavima, bledolikima, sa podočnjacima i hermafroditskim izgledom. Godine 1994 Dženifer Eniston se pojavila sa frizurom nazvanom Rejcel, po liku koji je glumila u TV seriji Prijatelji. Muskarci su poceli da svoju kosu šišaju sa strane, dok bi se na vrhu glave duži pramenovi oblikovali gelom na gore. Nikada farba nije korišćena kao tih devedesetih. Jedan od trendova te dekade bilo je farbanje u svetlije, ali da se koren u dužini 2-3 cm ostavi tamnijim.

Početkom drugog milenijuma, pa i danas, lepeza najrazličitijih stilova je široka baš kao i sloboda nošenja bilo kojeg od njih. Danas ne postoje jednoobrazne vrednosti, samo nenametljivi uopšteni trendovi. Zapravo, reklame za proizvode za kosu propagiraju individualnost i pravo ličnog izbora. U ovakvim vremenima, sve je dozvoljeno: od retro stila preko jednostavne klasike do ekstremne ćelavosti.

POZNATI STILISTI DVADESETOG VEKA:

Dekadom 1920-30 nedvosmisleno je „vladao” Antek Cierplikowski (1885-1976), poznatiji kao Gospodin Antoine, poljski emigrant koji je u Njujorku osnovao poznati salon Antoine de Paris na Petoj aveniji. Smatrali su ga začetnikom mode kratke kose oko 1910, a bio je i autor „shingle" stila („kratka kosa”) 1920. Antoine je farbao svoju kosu i svog psa u lila ili svetlo plavu. Takođe je uveo ideju farbanju svetlijih plamenova na tamnijoj podlozi. Godine 1930 Antoine je važio za najuticajnijeg frizera na svetu. Iz njegovog salona su potekle mnoge generacije frizera. Jedan od njih je bio i Sidney Guilaroff (1907 ) koji je radio najvećim zvezdama tadašnjeg Holivuda, kao što su Clark Gable, Lucille Ball, Tyrone Power, Katharine Hepburn, itd.

Ne smemo zaboraviti veliko ime istorije 20-og veka Louis Alexandre Raimon (1922-2008), poznatiji kao Alexandre de Paris. Poznat po izradi frizure za Liz Tejlor u filmu Kleopatra, imao je salon u Parizu i nekoliko odmarališta u drugim francuskim gradovima, gde su bogati i slavni provodili svoje odmore. Brinuo je o izgledu Vojvode od Vindzora, a 40 godina je radio za najbolje kuće visoke mode, kao što su Christian Dior, Coco Chanel i Yves Saint Laurent. Njegov lični prijatelj Jean Cocteau bio je tvorac njegovog zaštitnog znaka, krstivši ga kao "Sphynx de la Coiffure".

Les Soeurs Carita.

Četrdesetih godina, Maria i Rosy Carita otvorile su istaknuti salon u Parizu na Bulevaru Saint-Honoré. Bile su tvorci linije perika i umetaka namenjenih aristokratiji te epohe i osmislile sopstveni brend proizvoda za negu kose.

Raymond Bessone, engleski stilista poznatiji kao gospodin Teasy Weasy, bio je jedan od najpoznatijih stilista pedesetih i šezdesetih godina. Poznat i kao Raymond sa Mejfera, radeći u svom londonskom salonu osmislio je popularni „bouffant" stil, koji su ponele mnoge filmske zvezde kao što je Diana Dors. U to vreme je vodio TV emisiju posvećenu trkačkim konjima. Njegovi konji su imali mini val.

Vidal Sassoon (1928-2012), rođeni Britanac a Izraelac poreklom, učio je u salonu Rejmonda Besona i 1960 postao slavan. Kreirao je originalne stilove geometrijskih oblika, koji bi zadržavali inicijalni oblik i bez spreja za kosu. Razvio je sopstvenu liniju proizvoda za kosu, a njegove škole stila danas važe za prestižne širom sveta.

Braća Maskolo (Toni i Gaj), postali su popularni u Britaniji sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka. Obučavani u salonima Vidal Sassoon, dobili su nekoliko nagrada i imali sopstvenu liniju proizvoda za kosu.

Jošua Galvin je radio u Vidal Sassoon od 1961 do 1975, nakon čega je otvorio sopstveni salon. Njegovi klijenti su bili i Madona i Princeza Dajana. Kreirao je poznatu liniju proizvoda za kosu pod nazivom "Serum Solutions".

Francuski stilista Čarli, koji je inicijalno radila kod Karita sestara u Parizu, postala je poznata 1992 kada je El magazine pozvao da osmisli frizuru za Ketrin Denev. Nakon što je nekoliko godina radila kod Alexandre de Paris, otvorila je sopstveni salon, gde su klijenti mogli da promene kompletan imidž.

Nicky Clarke je zahvaljujući svojoj TV emisiji Ovog jutra i poznatim frizurama bila višestruki dobitnik nagrade Najbolji britanski stilista godine.

Frédérick Fekka i Louis Licari su poznati kao najbolji poznavaoci farbanja u Americi.

INDUSTRIJA PROIZVODA ZA KOSU U DVADESETOM VEKU:

SCHWARZKOPF: PRVI ŠAMPON:

Godine 1903, Hans Schwarzkopf (1874-1921) lansirao je na tržište prvi šampon za pranje u puderu. Do tada, ljudi su kosu prali običnim sapunima. Proizvod je inicijalno naznav „SCHAUMPON", i bio je zaštićen crnim logom ženskog profila. Schwarzkopf je kasnije bio jedan od većih kompanija proizvoda za negu na svetu.

L'OREAL:

Godine 1907, Eugène Schueller, mladi francuski hemičar pravio je u Parizu farbu za kosu pod nazivom „Auréole", koju je sopstvenim angažovanjem pakovao u boce i rasprodavao salonima lepote širom Pariza. Godine 1909 osnovao je firmu Société Française de Teintures Inoffensives pour Cheveux. Godine 1920 bila je to i dalje mala firma, ali je oko 1950 imao 100 zaposlenih hemičara u fabrici. Godine 1966 firma je izašla na američko tržište i ostvarivala 14 miliona dolara prometa godišnje.

CLAIROL:

Ova firma je otpočela sa radom 1931 pod vođstvom mladog američkog hemičara i njegove žene Lorensa i Džoen Gelb, koji su otkupili prava komercijalizacije jedne francuske linije proizvoda za farbanje kose. Džoen Gelb je lično nudio svoje proizvode salonima lepote, i zahvaljujući dobrom kvalitetu bili su konkurentni sa najuticajnijim brendom tog vremena Roux. Godine 2004 firma je ostvarila promet od 1.6 milijardi dolara.

REVLON:

Uz pomoć inicijalne investicione inekcije od 300 dolara, braća Čarlz i Džozef Revson i njihov partner Čarlz Lahman, koji je kreirao formulu za dugotrajni lak za nokte, 1932 su osnovali Revlon. Godine 1940 prodavali su i karmine, a 1960 su postali jedna od vodećih kozmetičkih kompanija na svetu.