Nikada ranije kao u 19. v. nije domonstrirano da bi kosa mogla da bude spoljašnja ekspresija naših misli. U prvoj polovini veka, književna struja, koja će kasnije postati način razmišljanja, bio je Romanizam. Reč je više u vezu sa filozofskim tendecijama nego sa ljubavlju kao osećanjem. Bio je u potpunoj suprotnosti sa idejama Prosvetiteljstva, drugo lice logičnog Racionalizma 18-og veka. Ramantička književnost je fantastična, idealna, daleka od realnosti svakodnevice. Racionalizam 18-og veka verovao je u reč vođen zakonima mehanike u univerzum za koji su oni smatrali da je mašina koja glatko radi u veštački život koncentrisan u gradovima sa ogromnim optimizmom fokusiranim na činjenicu da naseljavamo najbolji od mogućih svetova. Romantizam je otkrivao misteriju u svemu, iracionalan je, konfliktan i sumnjičav, preferira izolaciju melanholije i nezadovoljenih čežnji, preferira prirodu i uklanjanja društvenih struktura. Vrhovni autoritet više nije razum već umesto toga individualna mašta. A kosa, u prvoj polovini veka, bila je neočešljana, suva, prirodna, bez veštačkih sredstava, bez nekog razmetanja, ekspresija individualnog osećaja slobode i nagoveštaj nepripadanja nikakvoj uniformnosti iz prošlosti. Od svih klasičnih modela grčke estetike, krajem 18-og veka, susrećemo se ponovo sa srednjevekovnom estetikom. Romantizam je pihvatao sa više zadovoljstva misterije mraka (srednjeg veka) nego racionalna objašnjenja Prosvetiteljstva. Prvih godina 19-og veka ljudi su nosili neku vrstu „slobodnog uma“ frizuru, a brada i brkovi su se retko mogli videti.
 |
 |
 |
KICOŠ BRUMMELL
George Bryan Brummell bio je pravi kicoš 19-og veka. Rodio se u Londonu 1778. A umro sa 61 godinom u Kanu, Francuska. Diktirao je muški modu na britanskom kraljevkom dvoru i za celo englesko društvo. Uspostavio je upotrebu muških skrojenih odela sa V izrezom i kravata, koje se i dan danas svakodnevno nose. Kompletan njegov stil, njegova kosa, odeća, maniri i ponašanje kopirali su svakodnevno svi englezi. Takodje su kopirali i njegove navike svakodnevnog kupanja, čišćenja zuba i brijanja. On se kupao u mleku, kao egipatska kraljica Kleopatra. Narušio je sav ekscentrizam nasledjen iz prethodnih vekova i favorizovao stil jednostavnosti, trezvenosti i elegantnih boja. Često je govorio da je umetnik u tome da bude „upadljivo neupadljiv“. Često je trošio i po 5 sati u spremanju pre nego što izadje napolje. Bio je lični prijatelj Princa od Velsa, koji je kasnije bio kralj George IV. Brummell je od svog „kicoštva“ napravio sebi životnu profesiju. Nažalost sve svoje bogatstvo potrošio je na kupovinu i kockanje. Uništen, ostavljajući svoje engleske finansijere za sobom, emigrira u Francusku 1837 gde je živeo do svoje smrti 1840. Siromašan živeo je od skromne pomoći koju su mu davali njegovi prijatelji iz Engelske.
Ženske frizure, u doba napoleonovog carstva, koje se podudara sa vladavinom Džordža u Britanskom kraljevstvu, prva decenija stoleća, bile su u neoklasicističkom stilu inspirisane antičkim grčkim frizurama. Ovaj stil karakterisale su upotreba lokni na čelu i iznad ušiju, ostatak kose je držan zavezan u čvoru ili pundji na vratu, kosa je najčešće ukrašavana trakama, vrpcama i dijademama. Oko 1820. počela je da se nosi kosa razdeljena na sredini glave glatko zavezana da pada na ledja. U ovo doba svaka žena nosila je šešir ili bonet na javnim mestima. Ove frizure se takodje zovu i „Džejn Ostin frizure“, zbog popularnosti njenih knjiga , kao čuvena „Gordost i predrasude“ iz 1813.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Oko 1835. Ženske frizure postale su malo složenije, a muškarci su ponovo počeli da nose brade i brkove.
 |
 |
VICTORIJANSKO DOBA :
Kraljica Viktorija vladala je od 1837 do 1901. Ovaj period je nazvan „Viktorijansko doba“ zbog posebnih osobenosti koje je imalo. To je bilo doba energije,sa ogromnom industrijskom i ekonmskom ekspanzijom, u kojoj je Britanija imala ulogu svetskog lidera, sa najvećim kolonijalnim carstvom. Viktorijanski moral bio je zasnovan na jasnim i čvrstim principima. Frizure su se uspešno menjale kroz različite momente u ovom periodu.
Muškarci su od 1840 do 1865 nosili više-manje dugu kosu, u modi su bili dugi brkovi, zulufi i brade. Takodje bila je „a la mode“ puritanska frizura 19-og veka, bez brkova sa zulufima koji su se nastavljali na kratku bradu, kao Abraham Linkoln.
Posle 1860 i do kraja veka nosila se kraća kosa, ali su se zadržali brkovi i brada. Gospoda su koristila različite vrste voskova i ulja da bi zadržali oblik kose, uključujući drvene ramove koje su nosili noću da bi sačuvali oblik brkova. Do kraja veka mnogi su se odlučili na brijanje brade i brkova i kratkoj kosi. Naspram svih sredstava koji su koristili za očuvanje i sređivanje kose, najpopularnije je bilo Makasar ulje. Što je bilo mešavina kokosovog ulja, palminog ulja i ulja od cveta koje se zove „ylang-ylang“, reklame su obećavale „jaču kosu i stimulisani rast korena“. Zbog popularnosti ove mešavine domaćice su prekrivale naslone svojih stolica „anti-makasar“ zaštitom, što je predstavljalo tkaninu dizajnitranu da spreči prljanje nameštaja.
"UMETNOST LEPOTE“ OD LOLA-e MONTEZ
Eliza Rossana Gilbert, grofica Landsfeld-a, bila je poznatija po svom umetničkom imenu Lola Montez. Rođena je u Irskoj 1820, a umrla 1861. Bila je poznata igračica i kurtizana na dvoru Ludviga I od Bavarske, koji ju je i učinio groficom.
1858 objavila je „Umetnost lepote ili tajne daminih toaleta, sa nagoveštajima džentlmenima, ka umetnosti zadivljujućega“. Knjiga je sadržala recepte za bojenje sede kose kao ovaj : „
10 grama galske kiseline, 1 unca sirćetne kiseline i 1 unca tinkture gvoždje-3-hlorida“. Rastvoriti galsku kiselinu u tikturi i onda dodati sirćetnu kiselinu. Pre upotrebe preparata kosa bi trebalo da bude temeljno isprana sa sapunom u vodi. Jako poželjna osobina ove boje je što može biti primenjena na sve boje kose i crnu i plavu i braonkaste nijanse. Ako želimo crnu kosu, preparat treba upotrebiti kada je kosa vlažna, a braon nijanse dobijama tek kada je kosa u potpunosti suva. Način na koji primeljujemo farbu je da njome natopimo češalj dok se sve šupljine ne napune farbom i onda lagano češljamo kosu, počinjući od vrhova, sve dok farba ne da osetnog efekta. Kada kosa postane potpuno suva, koristiti ulja i češljati je uobičajeno“. Knjiga sadrži ,osim recepata i metode za najrazličitije aspekte ženske lepote i neke preporuke za gospodu.
"The arts of beauty; or secrets of a lady's toilet, with hints to gentlemen, on the art of fascinating" by Lola Montez; Harvard College Library, 1891.
"MARCEL" TALAS :
Žene su od 1840 do 1860 nosile punđe na vrhu glave, kao i kombinaciju pundji sa loknama koje padaju sa strane. One su kosu ukrašavale češljevima, cvećem, lišćem, biserima ili dijamantskim trakama. Takodje su se začešljavale tako da razdvoje kosu na centru glave a onda je vežu na potiljku u čvor. Oko 1860 pundje na potiljku postale su jako popularne. Lokne koje su formirale frizuru bile su uobičajene oko 1850. Lokne i talasasta kosa, posle 1860, korištene su generalno, a noću su dame koristile metalne papilotne da bi sačuvale oblik lokni. 1872. francuski frizer Marcel Grateau patentirao je „peglu za uvijanje kose“, koja se sastojala od teških hvataljki sa zaobljenom unutrašnjom površinom, od kojih je jedna imala konveksnu površinu a druga konkavnu, tako da jedna površina naleže na drugu kada se zatvore. One se onda zagreju ,omogućavajući tako kosi da se zatalasa. Ovaj izum predstavljao je veliki uspeh i omogućio je razvoj novih frizura, od kojih je jedna nosila njegovo ime „Marcel-ov talas“.
Oko 1880 u modi je bio „pompadur“ stil, koji je podrazumevao podizanje kose na centralnom delu glave a lokne koje padaju ostavljaju se sa strana. Jedna od varijacija je i „francuski pompadur“, gde kosu podignemo na vrh glave a lokne padaju po čelu. „Gibson devojka“ je bila jako popularna oko 1890 sve do prvih decenija 20-og veka. Da bi napravile ovu frizuru, žene su dodavale napred pramenove kose, najčešće napravljene od svoje kose, koje su sakupljale sa četki i čuvale u malim posudicama od stakla ili keramike.
PRVI SALONI LEPOTE:
Moderne koncepte salona lepote razvila je kanađanka Martha Matilda Harper (1857-1950) koja je na neki način izumela i moderni franšizing. 1882 preselila se u New York i tu je počela da pravi tonike za kosu na bazi prirodnih sastojaka, neškodljivih za kosu. Sa svojih prvih 360 dolara ušteđevine počela je sa pametnom preduzimačkom karijerom, zasnovanom na aktivnom marketingu i fantastičnom osećaju za inovacije. Svoj prvi salon lepote otvorila je sa sloganom „zdravlje je lepota“, stavljajući na stranu ideju da je lepota sujetna i naglašavajući značaj dobrog zdravlja, što će se reflektovati u harmoničnoj slici. Sa druge strane, učila je umetnost elegantne konverzacije i lepih društvenih manira i 1882 premestila se u jednu od najprestižnijih zgrada u Rochester-u. Da bi i sama bila atrakcija za klijente, nosila je kosu do poda, držeći je uvek čistu i sjajnu. Naspram drugih zasluga, izumela je i šampon za čišćenje kose.U to vreme žene su kosu sređivale kući, pomažući im kućno osoblje ili od strane frizera koji su im dolazili kući. Martha je otvorila svoj salon samo za žene iz Rochester-a, „salon Harper“, koji je odmah predstavljao uspeh. Kada su i druge žene htele da otvore slične radnje ona im je nudila odlične ugovore, zajedno sa školama lepote, koje je ona zvala „Harper metod“. Ugovori su podrazumevali naručivanje svih proizvoda od nje. Takodje je uspostavila visok standard za zapošljavanje i trening menadžera i operatora. Do kraja veka bilo je više od 200 Harper Salona u USA, a do 1920 više od 500 uključujući i franšize u Nemačkoj i Škotskoj.
1) PROCTER & GAMBLE:
William Procter (1801-1844), britanski svećar (pravi sveće), pridružio se 1837 svome zetu James-u Gamble-u (1803-1891) irskom proizvođaču sapuna i osnovali su kompaniju Procter&Gamble. 1859 oni su već prodavali robu vredniju od milion dolara i bili su zvanični nabavljači trupa Unije u Građanskom Ratu (1861-1865). U to vreme korišćen je „Kastiljski sapun“ u tablama, napravljen od vode, ćeđi i maslinovog ulja. 1879 P&G predstavlja novi revolucionarni sapun, „sapun slonovača“, koji je obećavao da je „99.44% čist“ i plivao je u vodi. To je postignuto mešanjem proizvoda sa vazduhom u mašini za mešanje. To je bio prvi američki sapun koji je mogao kvalitetom parirati evropskim sapunima. 1887 njihovi pogoni uključivali su veliki opseg proizvoda, a kasnije su postali multinacionalna korporacija.
2) PRVE SIGURNE MAŠINE ZA BRIJANJE:
Prve mašine za brijanje napravili su braća Kampfer 1880 u Nemačkoj. Do toga doba ljudi su koristili brijače napravljene od čelika, koji su bili relativno skupi i trebali su se oštriti periodično i rđali su kontinualnom upotrebom. 1893. King Camp Gillette (1855-1932), prodavac kompanije Crown Cork and Seal Co., proizvođači čepova za flaše, napravio je mašinu za brijanje mnogo pristupačniju cenom, tanju i lakšu, sa zamenjivim žiletima. Prve Gillette mašine za brijanje nuđene su po ceni od 5$, što bi bilo oko 140 današnjih $, prosečna plata radnika bila je oko 40 ili 50 $ mesečno. 1902 stvorena je Gillette Safty Razor Company. Kompanija je bila dobavljač vojsci USA u I sv.ratu. Gillette je u to doba prodavao 709 miliona žileta i oko 500 hiljada mašina za brijanje godišnje.
 |
 |
3) 1890: PRVI FEN:
1890 Alexandre Godefroy u svom salonu u Parizu izumeo je mašinu za sušenje kose. Godefroy-ov fen sastojao se od metalne kape, koja je zakačena za cev dimnjaka iz gasne peći iz koje je duvao vruć vazduh na glavu. Ovaj sistem omogućavao je ženama da brže osuše kosu i da očuvaju oblik frizure kakav žele. Velike dimenzije ove mašine onemogućavale su njegovu upotrebu u kući. U 20-om veku sistme je unapređen, dodati su električni otpornici koji su omogućavali da hladan vazduh koji uđe u cev izađe ugrejan. Kasnije su dodati i termostati za regulisanje temperature i da bi se izbegao rizik od paljenja kose. Kasnije je izmišljen i ručni fen, koji je bio od palstike i sigurniji za upotrebu.
4) FRITZ HENKEL: POMADE ZA KOSU:
1883 Fritz Henkel (1848-1930), nemački trgovac, izbacio je na tržište pomadu za kosu da bi povećao prihode svoje kompanije Henkel&Cie., osnovane u Aachen-u, Nemačka, 1876 i kasnije premeštene u Dusseldorf. Sledećeg veka, Henkel Group postaje jedan od najznačajnijih kompanija u svetu koje se bave proizvodima za kosu, sa jakim prisustvom na 5 kontinenata i 125 zemalja.
5) CHARLES DANA GIBSON:
Grafičar i ilustrator napravio je popularni „Gibson Devojka “ stil. Rođen je 1867 a umro 1944. Tokom njegove 30-ogodišnje profesije radio je u Life Magazine i drugim važnim američkim publikaciama. Njegove ilustracije svakodnevnog američkog života predstavljale su žene u novom svetlu, prelepe, nezavisne i lepo doterane. Ova frizura predstavljala je pravi uspeh i nošena je čak i posle I sv.rata.
6) PONOVNO ROĐENJE BERBERINSKE PROFESIJE:
Berberinska profesija se ponovo organizovala, revitalizovala i povratila nekadašnju važnost. Počeli su da se udružuju u grupe „master berberina“, primenjujući higijenske standarde i minimum časova prakse. Počeli su da rade zajedno sa kiropraktičarima i razvijene su brojne studije o anatomiji kose i lobanje.
-1886 „Unija za zaštitu berberina “ je osnovana u Columbus-u, Ohio.
-5.12.1887 osnovana je prva unija berberina, Internacionalna unija berberinskih šegrta, koja je zajedno sa Američkom radnom federacijom napravila prvu godišnju konvenciju u Baffalo-u, New York.
-Arthur B. Moler otvorio je prvu školu za diplomirane berberine u svetu, u Čikagu 1893, The Moler Barber College. Istovremeno objavio je nekoliko tekstova o profesionalnom berberstvu, kao npr. „A.B. Moler-ov berberinski priručnik".
- 1897 prva licenca za berberine izdata je u Minesoti. Uključivala je i znanje o sanitarnoj praksi i edukativni trening kao i minimum časova rada i edukacije u državi.
OGLASI ZA PROIZVODE ZA KOSU IZ 19-OG VEKA:
 |
 |
| боја за косу, 1864 | 1864 какао глицерине |
