Nakon pada Rimskog Carstva u Evropi, na tom regionu počenu se da se pojavljuju različite nacije. Ovo je početak perioda koga su istoričari zvali „Srednjevekovni period“, trajao je od 5 v. do 15 v. Ovo je period jakog uticaja Katoličke crkve tako da su ljudski običaji i životi generalno bili pod jakim uticajem Hrišćanstva.
Rimske legije potukli su Germani, koje su Rimljani nazivali „Varvarima“; oni su iskoristili šansu i napali teritorije oslabljenog carstva i pokorili njihove gradove. Ovako, kada su prva kraljevstva krenula da se razvijaju, kao npr. Franačko ili Vizigota, običaji, oblačenje i frizure su sami utvrđivali.
Germani su kosi pridavali veliki značaj. Čak i kod njih vojna i društvena hijerarhija bila je u vezi sa dužinom njihove kose. Vezivali su kosu na vrhu glave u vidu velikog čvora što ih je činilo višim i strašnijim u bitkama. Za njih najgore poniženje bilo je da izgube kosu. Kosa je bila simbol moći i autoriteta. Robovi i ratni zarobljenici bili su potpuno obrijani. Obrijana glava za njih bila je znak potčinjenosti.
Alarik I, kralj Vizigota, opljačkao je i okuprirao Rim 410. g., izazivajući konačni pad Rimskog Carstva. Od tog trenutka običaji Germanskog naroda počinju da bivaju popularni u Evropi. Na kraju 5.v. Franci na čelu sa dinastijom Merovinga osvaja gotovo ceo kontinent, nasledila ih je dinastija Karolinga, koja formira Sveto Rimsko Carstvo Nemačkog Naroda. Svi ovi kraljevi imali su dugu kosu i brade. Kada su se u 5.v. pojavila prva kraljevstva Merovinga, njihovi kraljevi nosili su dugu i talasastu kosu, podeljenu po sredini glave, oni koji su bili pod njihovim autoritetom imali su kraću kosu. U to vreme to je bila frizura, koja je malo po malo, zamenjivala čisto obrijanu uglađenu rimsku frizuru. Merovinzi su nametnuli svoj originalni stil stvarajući pravu hijerarhiju prema dužini kose. Jedan od načina kako izbeći da neki disident (sin ili nećak) dođe na presto bio je sečenje njegove kose. To je bila potpuna diskvalifikacija. Sveštenici Katoličke crkve, koji su već u to vreme počeli da dobijaju sve više uticaja u tim zemljama nosili su Tonzuru, obrijan vrh glave; Tonzura je bila znak potčinjenosti superiornom autoritetu. Kada je neki od Merovinških kraljeva poželeo da se otarasi nekog nepoženjnog rodjaka koji je pretendovao na tron, oni bi ga “Tonzirali“ i poslali u manastir. Chlodio V, kralj Merovinga (390-450) upravo je imao nadimak „le chevelu“ (“duga kosa“), zato što je imao kosu dužu od svih njegovih predaka.
FRIZURA KRALJEVA IZ DINASTIJE MEROVINGA :
 |
 |
 |
 |
Po osnivanju kraljevstva Karla Velikog u 8.v,uspostavljen je jak savez sa Rimskim Papom i Sv.Rimsko Carstvo Nemačkog Naroda je stvoreno. Karlo Veliki je u svoje kraljevstvo doneo stare rimske običaje, muškarci su su počeli da skraćuju kosu i da je pažljivije neguju. Brada i duga kosa bili su smatrani simbolom paganizma od strane Kat.crkve. Kratka i lepo očešljana kosa bila je veoma „Rimski“, u suprotnosti sa varvaskim paganizmom iz prethodnih perioda i više u skladu sa Hrišćanstvom. Kralj Francuske Luj II, poštujući Papin sveštenički imperativ sekao je svoju kosu kratko kao monah.
FRIZURA KRALJEVA IZ DINASTIJE KAROLINGA :
 |
 |
 |
 |
| Karlo Veliki (740-814) | Luj II (846-879) | Luj III - Karloman (879-882) | Luj V (967-987) |
Oko 10.v. Katolička crkva je počela da izdaje edikte protiv duge muške kose i potrebe žena da pokrivaju velovima glave. 1073.g. papa Gregor VII zabranio je nošenje brada i brkova medju sveštenstvom, a sveštenstvo je počelo da daje instrukcije stanovništvu da briju brade kako bi bili dobri hrišćani. To je očigledno bio način da izgledaju drugačije od drugih kultova. 1096 g. Arhibiskup Rouen-a objavio je da će muškarci koji nose brade biti izbačeni iz crkve. Sličan crkveni dekret objavljen je u Veneciji 1102. Britanski kralj Henri I pristao je 1130 g. Da mu se odseku kosa i brada pod pritiskom crkve. Od tada pa do 15v., bilo je neobično videti brade na muškarcima. Kosa nije bila duža od potiljka i celo lice je bilo uredno obrijano. Slike Viljema Osvajača,vojvode od Normandije i kasnije kralja Engleske, predstavljale su ga samo sa brkovima, iako je medju Normandicima nošenje brade bilo veoma važno za razdvajanje odraslih muškaraca od mladića. Od 11v. bila je veoma popularna „paž frizura“, to je bila frizura sa šiškama na čelu, a kosa je bila zakrivljena preko ušiju do vrata. Na čuvenoj Bayeux tapiseriji, 224 stope dugačkoj vezenoj tkanini iz Normandije, Francuska, iz 11v. koja sadrži priču o osvajanju Britanskih Ostrva od strane Nordijskih Francuza, prikazane su slike koje pokazuju kakve su frizure muškarci nosili tada.
ŽENSKE FRIZURE U SREDNJEM VEKU :
Tokom ranog srednjeg veka, od 5 do 11 v., žene su obično imale dugu kosu, koja je bila dugačka do kolena ili ponekad ispod , sa takodje 2 duge pletenice sa strana ili zavezanih u pundju. Tokom skoro celog srednjeg veka žene su pravile frizure tako da im čelo uvek bude otkriveno; često su i brijale kosu oko čela da bi izgledalo da imaju više čelo. Čelo je u to doba smatrano jako važnim delom lica. Često su ga prekrivale veštačkim cvećem, trakama za glavu ili dragocenim nakitom, ali nikada kosom. Ženska kosa je u to doba,smatrana erotičnim svojstvom. Kao posledicu udate žene su morale da je prikrivaju velovima. Kosa udate žene je u to doba čak i smatrana svojinom muža. Krajem serdnjeg veka Katolička crkva izdala je dekrete o obaveznosti nošenja vela za sve žene. Jedna od najpopularnijih frizura iz srednjeg veka sve do kasnog perioda je bila pletenice savijene u pundju i učvršćene sa svake strane glave iznad oba uva, koje su držale zlatne ili svilene niti. Još jedan popularan stil iz 13. I 14.v. je bila da se naprave 3 ili 4 pletenice koje se vežu iza glave sa finim mrežama sa ukrasima. Početkom ovog perioda, žene su puštale kosu prirodno, ali od sredine pa do kraja ovog perioda, javno pokazivanje kose je smatrano nedoličnim i nepoštovanjem. Takodje su koristili velike šešire i bonete kada su prisustvovali crkvenim službama ili na javnim mestima.
„Žena koja nosi periku čini smrtni greh“
Govoreći ovo, Sveti Bernard od Klervoa potvrđuje u 12. veku svoju poziciju ranih otaca crkve. Oni su proglasili periku izumom đavola. Sveti Jeronim, autor latinske Vulgata Biblije, u 4. veku osuđujući hedonistički način života proglasio je te ukrase netolerantnim od strane crkve i nedostojne hrišćanstva. Prvi Konzul Konstantinopolja proglašava perike uvredom prema bogu. Kliment Aleksandrijski rekao je da onaj ko nosi periku kada dolazi u crkvu da primi blagoslov mora imati u vidu da će blagoslov ostati u perici i neće preći do njenog vlasnika. Sveti Grigorije Nazijanzin kao dokaz njegove sestre Gorgonie govorio je: „Ona nikada nije uvijala svoju kosu, niti je njen nedostatak lepote popravljala perikom“. Ova tačka gledišta se sprovodila vekovima.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
La Scuola Medica Salernitana (Medicinska škola u Salernu,južni Napulj,Italija) je institucija medicinskog obrazovanja u 12.v. u kome su bila sažeta znanja starih studija latinske, grčke, arapske i hebrejske medicine. To je bila najvažnija škola medicine u Evropi u srednjem veku, predak modernih univerziteta. Jedna žena je imala čast da ima mesto na katedri za medicinu: čuvena Trotula di Ruggiero. Ćerka iz plemićke porodice iz Salerna, vrlo brzo postala je poznata u celoj Evropi, i do danas su ostale zapamćene neke legendrane konotacije. Trotula je ostavila zapisane važne medicinske tekstove, posebno namenjene ženama, čak je i iskoračila izvan medicine i pisala zapise o kozmetici. Njeni radovi su: "De passionibus mulierum ante in e post partum" ili Trotula Major (ženske bolesti pre I posle porođaja), "De Ornatu Mulierum" (kozmetički recepti) ili Trotula Minor i "Practica Secundum Trocta" (praktikovanje medicine prema Trotuli). Danas još uvek postoji kontraverza o tome ko je pravi autor nekih manjih tekstova, kao što su tekstovi o kozmetici, ali ipak svi su oni skupljeni pod naslov "Trotula”, iako mnogi istoričari misle da su oni nezavisna dela okupljena pod imenom čuvene Mulier Sapiens (mudre profesorke). Trotulin rad je u celosti preveden na engleski 2001 od strane Monike Grin (Sažet pregled srednjevekovne ženske medicine. Redigovala I prevela Monika Grin. Filadelfija,Univerzitet Pensilvanije, 2001).
U „De Ornatu Mulierum”, delu koje je često konsultovano u to doba i u kasnijim vekovima data je velika važnost fizičkoj lepoti kao znaku telesnog zdravlja i harmonije sa univerzumom. Za razliku od ostalih zapisa iz ove epohe u njoj nema niti molitvi, astologije ili bilo kog oblika sujeverja. Nejne kozmetičke metode zasnovane su na upotrebi biljnih vrsta i na upotrebi životinjiskih masti. Škola u Salernu imala je baštu sa 300 lekovitih vrsta koja se zvala „Minervina bašta”. Iz ovog razloga ti kozmetički preparati bili su mnogo uljastiji nego danas, ali sa druge strane to im je omogućavalo da se zadrže duže na koži. Od svih biljnih vrsta koje se preporučuju u zapisima većina ih se i sada korisiti u aktuelnoj industriji kozmetike. Neki drugi elementi koje je preporučivala Trotula, kao što je živa, su danas zabranjeni.
PREPORUČENI RECEPTI ZA KOSU IZ „DE ORNATU MULIERUM”: ZA BOJENJE U PLAVU KOSU : 1) Da bi kosu obojili u zlatno. Uzeti spoljašnju ljusku oraha i koru njegovog drveta, kuvati ih u vodi, vodu pomešati sa alaunom i hrastovim žirom, sa ovom mešavinom namažite glavu (koja je prvo oprana)stavljajući na kosu lišće i vezati ih koncem dva dana, ovako ćemo moći da ofarbamo kosu. Treba češljati kosu da svaki višak koji prijanja uz dlaku otpadne. Onda staviti farbu koja se sastoji od šafrana, aždajine krvi i kane(čiji se najveći deo meša sa esencijom dobijenom iz brazilskog drveta). Ovo treba da odstoji 3 dana. 4. dana treba oprati vrućom vodom i nikada se neće lako skinuti. 2) Pretvoriti u prah (pulverizovati) stabljiku i koren kupusa i pulverizovati strugani šimšir ili slonovaču I onda ih pomešati dok ne bude čisto žuto. Od ovog pudera napraviti sredstvo koje čisti kosu čini zlatnom. DA POSVETLIMO KOSU : -Prvo primeniti mešavinu dobijenu kuvanjem zelembaća u ulju bez repa i glave. Onda staviti hrastove žirove u ulje u posudu i spaliti ih. Zatim ih pulverizovati i staviti u sirće u koje smo stavili imalin napravljen u Gaul-u I sve to izmešati. POSPEŠIVANJE RASTA KOSE -Uzeti ječmeni hleb sa koricom, samleti ga sa solju i medvedjom mašću. Ali prvo sagoreti ječmeni hleb. Sa ovom mešavinom namazati mesto i kosa će rasti. Kako bi kosu bila bujnija, uzeti kantarion i brestovu koru, koren vrbene, koren vrbe, božje drvce, spaliti i pulverizovati laneno seme i koren trske. Skuvati sve ovo sa kozjim mlekom ili vodom i isprati oblast (prvo je obrijati) .
|
Ono što je veoma interesantno o De Ornatu Mulierum je da su sve ove formule i recepti za negu kose, naravno valjano i jako dobro pomažu. Analizirajući recept iznad, za farbanje kose u plavu, primetićemo da oni prvo obezboje kosu jakim vezivnim sredstvom: orasima i alaunom; hrastovi žirovi sadrže taninsku kiselinu, koja pomaže u izbeljivanju, a dodatno ima i jaka antibakteriološka, antienzimska i vezivna dejstva. Kasnije, zavisno od količine koloranta (kana, zmajeva krv i šafran) možemo dobiti boje od zlatno narandžaste do boje maline. Ono što je još interesantno jeste to da se kosa ne oštećuje. Ove forumule su rezultat vekovnog istraživanja u alhemičarskim laboratorijama i plod nebrojenih eksperimenata.
U ovim starim spisima verovalo se da su seboreja i perut posledica crva koji su rasli iznad lobanje i u cilju eliminisanja preporučivano je pranje sirćetom, ruzmarinovom vodom, koprivom, mentom, tamjanom i drugim biljkama. Sve ovo je, u svakom slučaju, pomagalo kapilarnoj higijeni i zdravlju lobanje.
De Ornatu Mulierum je imala više od 100 rukopisa koji su kružili celom Evropom kroz nekoliko vekova.
Kako je Renesansa bila epoha prave intelektualne, kulturne, filozofske i verske revolucije i običaji su takodje pretrpeli promene, kao i frizure, na neki način, reflektovana je tranzicija ka nezavisnijoj misli. Ovo je period istorijski kvalifikovan od 15 v. do početka 17.v. Desio se preporod u kulturi i umetnosti kao i ponovono vraćanje grčkoj i latinskoj tradiciji. Ovo je vreme velikih slikara, skulptora, filozofa, naučnika i verskih vođa kao što je Martin Luter i Džon Kalvin.
Žene su ponovo počele da pokazuju kosu, rasprostranjivanjem protestantizma pogotovo u Elgleskoj i Holandiji, pritisak Katoličke crkve i Rimskog Pape bivao je manji. Postoji više slobode u nošnji nego u srednjem veku, muškarci sada imaju izbor da li žele ili ne da nose bradu i brkove, dugu kosu do potinjka ili kraću. Žene su i dalje isticale, kao u prethodnom periodu celo čelo. Preferirale su više frizure, ukrašene trakama za kosu ili nakitom i dragim kamenjem. U Engleskoj, kraljica Elizabeta I (1558-1603) učinila je popularnom crvenkasto-zlatnu boju kose, što je bila njena prirodna boja i visoke frizure sa jako naglašenim čelom. Njena rodjaka Mari Stjuart, kraljica Škotske, nosila je kosu rasporedjenu preko žičanog rama u obliku srca. Kraljičine frizure imale su naravno, generalno gledano, uticaja na žene.
Na ovoj slici flamanskog baroknog slikara Antoni Van Dajka iz 1620g., gde su naslikani on i njegova porodica, na desnoj strain možemo videti tipičnu frizuru iz doba Renesanse. Na detalju sa slike Rembranta „Čas anatomije prof. Nicholaes Tulp“, levo imamo još jednu frizuru iz Holandije iz 1632 .
 |
 |
Muškarci su obično imali kratku bradu i jako doteranu, ošišanu u dekorativne oblike, sa mirišljavim pomadama ili voskovima da bi učvrstili oblik. Noću bi nosili drvene prese kako bi očuvali oblik brade. Legenda kaže da su ove frizure postale popularne zbog francuskog kralja Francis-a I koji je bakljom spalio svoju kosu i od tada njegovi podanici su počeli da nose kraću kosu i brade. Oko 1650 g., Kralj Sunce Luj XIV fancuski (1643-1715) učinio je modernim dugu kosu sa gustim loknama, koju kada je počeo da gubi nadomešćivao je dodatnim perikama. Od tada i tokom celog 17. i 18.v. muškarci su prihvatili perike kao njihov prvi izbor. Takodje vlasuljarstvo je postalo novi izvor zaposlenja ljudi, koji su nekad bili berberini sada su se fokusirali na rastuću industriju perika.
MUŠKE FRIZURE U DOBA RENESANSE:
U Veneciji za farbanje kose (poželjna je plava kosa) žene su primenjivale različite recepte i onda bi izlagali glavu suncu po nekoliko sati, koristeći specijalne šešire (bez vrha) koje su zvali Solana. To je bio običaj koji je predstavljao veliku žrtvu zarad ulepšavanja kose. Nije jasno koju je ulogu imao proces izlaganja suncu s obrirom da je većina formula za izbeljivanje kose napravljena na bazi ceđi i vezujućih elemenata, što znači da bi delovali i bez izlaganja suncu, ali ceremonija stajanja ispod sunčevih zraka je u svakom slučaju postignuta.
.ŽENSKE FRIZURE U DOBA RENESANSE:
NOSTRADAMUSOVI ELIKSIRI, od Michael-a Nostradamus-a, godina 1550:
Deo 1, Poglavlje XXIV: Kako napraviti kosu da bude zlatno žuta, bez obzira koliko crna ili seda je, učiniti je bledo plavom bez gubljenja boje na duži period i zadržati je u celosti, učiniti je da raste tako da boja bude do korena, ista kakva je i na vrhu.
Uzeti funtu grančica drveta koje se zove fustet, smrviti da se dobije fin puder, pola funte struganog šimšira, 4 unce gospinog bilja, 4 unce lepe, osušene, žute narandžine kore, 4 unce korena ruse i maka, 2 unce žutog maka ili hudike, pola unce šafrana i pola funte smese dobijene od fino mlevenog pšeničnog prašna.
Sve to skuvati u ceđi dobijenoj od pola funte pepela i onda sve to procediti].
Zatim uzeti veliki grnčarski lonac ili teglu i napraviti 10 ili 12 rupa na dnu. Nakon toga uzeti istu količinu svetog pepela (?) i izdrobljenog drvenog pepela i to staviti u veliki drveni avan ili nešto slično, kako želite, posipati ga spomenutom mešavinom dok snažno tucamo veliki deo dana. Ovo radimo dok pepeo ne bude stvarno tvrd, dok ga tucamo dodati malo ražine i pšenične slame, konstantno ga tucamo dok ne upije većinu mešavine. Onda uzeti pomenuti tucani pepeo i staviti ga u pomenuti lonac ili teglu i u svaki od rupa u pomenutom loncu zabosti klas raži tako da izlazi iz lonca, naizmenično stavljati slojeve klasi i pepela dok god ne napunimo pomenuti lonac, ali ostaviti malo mesta za preostalu mešavinu. Onda tokom večeri postaviti drugi lonac ili teglu za skupljanje ceđi koja kaplje sa otvora niz klasi raži. Kada hoćete ujutru da ga koristite idite i pogledajte šta je iscurelo, pokupite sunđerom i iscedite na kosu. Nakon tri ili četiri dana imaćete kosu zlatnu kao zlanti dukat. Ali pre nego što ovo stavite na glavu, operite je drugom dobrom ceđi, jer ako je kosa masna neće se tako lako ofarbati. Morate znati da su sastojci pomenutog recepta dovoljni za 1 ili 2 godine, i dovoljni ako se pravilno upotrebljavaju za potreba 10 ili 12 žena, jer samo malo rastvora je potrebno za brzo i lako farbanje kose. Žene koje imaju kosu crnu kao ugalj ne treba da peru kosu ničim drugim do ovim da bi brzo postale plave i to za dug period.
(Traité des fardemens et confitures, English translation by Peter Lesmesurier, http://www.propheties.it/nostradamus/1555opuscole/opuscole.html)
SRPSKI PREVOD :
"Priručnik za žene u kome su sadržani mnogi i različiti jako dobri recepti"
Ceđ za farbanje kose u plavo
Uzeti 4 celemines čokot pucanje prah i pepeo, i jedan kilogram pepela taloga belog vina. Staviti to u lonac sa kišnicom i staviti na šporet da proključa. Kada proključa skinuti sa vatre i ostaviti da odstoji. Dok stoji, dodati pljosku ćeđi, u to staviti sladić i francuski sapun i to vratiti na vatru da ponovo proključa. Nasapunjati kosu ovom ceđi. Zatim opratiti ostatkom ceđi iz lonca ili ceđi od pepela korena vinove loze i pepela bresta. Ako hoćete da vam kosa raste brže sa ovim pepelom pomešati i pepeo korena bršljana.
Melem za pročešljavanje glave
Staviti u tiganj ulje živog guštera i tek oguljenu košuljicu zmije i tri parčeta limuna. Sve to preliti vodom i staviti na vatru da proključa dok se gušter potpuno ne skuva. Kada se skuva, sipati ulje u pljosku i pročešljavati kosu sa timof.
Još jedan melem za pročešljavanje kose
Dve funte veoma masne i dobro prokuvane slanine iseći na male parčiće. Staviti u tiganj, sa tim staviti četvrtinu ceđi za glavu i 4 maravedis, četvrtinu semena lana, četvrtinu turske loze i četvrtinu iđirotine gume, četvrtinu mešavine šafrana i četvrtinu sirovog kima. Staviti tiganj sa svim ovim stvarima na vatru, kada se slanina raspadne, iscediti mešavinu u drugi tiganj i dodati 3 ili 4 guštera. Dobro zatvoriti tiganj. Peći u rerni, kada se ispeče procediti i čuvati u flaši. Pročešljavati kosu sa tim.
DEUTSCH  |
ENGLISH  |
ESPAÑOL  |
FRANÇAIS  |
ITALIANO  |
русский  |
SRPSKI  |