KOSA JE UKRAS NAŠIH GLAVA.
Još od početka istorije za koju znamo, koncept lepote i lične pojave bio je ključna briga ljudskih bića. Kroz vekove ljudi su trošili vreme, novac i energiju na pranje, šišanje,bojenje,češljanje, četkanje i sređivanje kose. Način na koji drugima pokazujemo našu kosu ima duboke društvene korene. Kosa je poruka. To je poruka koju mi šaljemo drugima o našoj ličnosti. Njena prirodna funkcija je da zaštiti našu glavu od toplog i hladnog vremena, da stvara toplotnu izolaciju i prilagođavanje. Ali kroz istoriju postala je bitna za predstavljanje.
Svaka ljudska dlaka ima strukturu biljke, sa korenom i stablom.
Stablo je vidljivi deo, predmet naših briga. Nevidljivi deo, ispod kože, je koren umetnut u lopticu-bulbu;
Bulba je izvor ishrane za folikul. Folikul dlake je izvor stem-ćelija pomoću kojih kosa raste, i jedne su od najdinamičnijih i aktivnijih ćelija u organizmu. Folikul se takođe hrani sebumom koji proizvodi lojna žlezda, locirana na njegovim ivicama, što kosi daje elastičnost i fleksibilnost.
Na ljudskoj lobanji ima od 100,000 do 150,000 dlaka, i svaka se sastoji od 10% vode, masti, tragova elemenata kao što je gvožđe, cink, jod, kalcijum, mangan i pigmenata kao što je melanin, koji je polimer i daje kosi boju, i 90% proteina. Ovi proteini se zovu keratini i smešteni su u 6 ili 8 slojeva uvijenih kao vlaknaste spirale na levoj strani unutrašnje kore. Spoljašnji deo ovih slojeva se naziva kutikula, ona štiti kosu i sprečava njeno isušivanje, i utiče na sjaj i boju kose. Ljudski keratin spada u alfa tip keratina. Takođe se može naći u ljudskim noktima i rogovima životinja. Sastoji se od velike količine sumpora, ovaj tip keratina je jako čvrst, zbog svojih vlaknastih slojeva koji su spojeni putem čvorova ili sulfatnih mostova, ne rastvaraju se u vodi ili slanim rastvorima, elastični su i otporni na pucanje, toplotu, promene kiselosti i putrifikaciju, dajući svojim sastojcima jaku strukturnu stabilnost i dug životni vek. Kutikula okružuje središnji deo, korteks, koji sadrži pigment melanin koji kosi daje boju, i kost u centru dlake koja je odgovorna za teksturu dlake i koja obezbeđuje hranljive sastojke iz bulbe.
Ljudska kosa raste brzinom od pola inča mesečno. Što znači 6 inča za godinu dana? Ili ako hoćete, milimetar svaka dva dana i osam do devet sati. Raste brže u doba adolescencije do 30-ih godina, i brže kod žena nego kod muškaraca. Takođe raste brže leti nego zimi.
Oblik kose je određen pozicijom kojom dlaka izbija iz lobanje: uspravno, daje pravu kosu, ili pod uglom što daje uvijenu, talasastu kosu.
Među frizerskim zadacima uvek je bilo da uvije kosu ili je načini ravnom i glatkom, zavisno od želja njegovih mušterija.
Kosa može da bude normalna, ako su emulzije sebuma dobro izbalansirane, u ovom slučaju kosa je svetla i glatka, ili masna, kada su emulzije bogate masnim kiselinama. Tada je kosa svetla i lepljiva, ili suva, kada su emulzije siromašne mastima i imaju malo vode u sebi; u ovom slučaju kosa je gruba i lomljiva.
Boja kose je određena melaninom koji se nalazi u folikulu dlake. Melanin je polimer koji kosi, koži i mrežnjači daje boju, i takođe štiti je od UV radijacije sunca.
Ljudska kosa sadrži dva tipa melanina: eumelanin i feomelanin. Eumelanin se nalazi u izobilju u ljudskoj kosi, postoji u dve boje: crnoj i braon. Feomelanin ima crvenkastu nijansu. Crna ili tamno braon kosa sadrži veliku koncentraciju crnog eumelanina. U svetlijoj braon kosi, dominira braon (eumelanin). U sedoj kosi imamo manjak crnog melanina i drugih pigmenata. U stvarnosti , crna kosa nije crna, nego transparentan . Plava kosa sadrži braon melanin sa dodatkom drugih pigmenata. Crvenokosi imaju visoku koncentraciju fenomelanina. Crvena kosa je ređa: samo oko 1% i 5% kod Kavkazaca ili leukodermika. Potpuno odsustvo oba melanina je albinizam.
Ljudi sa plavom kosom često imaju slabu dlaku, ali više od 150,000 dlaka na glavi. Drugi ekstrem je da crvenokosi imaju manje kose oko 90,000 ali je ona deblja. A srednju gustinu kose imaju crnokosi i braonokosi.
KOSA I ETNIČKE GRUPE-
Oblik kose razlikuje se među različitim ljudskim etničkim grupama. Naravno,ovo je dosta prevaziđena rečenica iz razloga sve većeg mešanja etničkih grupa međusobno u svetu. Dve stotine godina ranije razlike su bile dosta uočljivije. Danas forme kose su dosta drugačije nego ove koje ćemo navesti, one su klasične:
Kavkaski tip (leukodermici) imaju, generalno gledano, manju produkciju melanina, ne samo u kosi već i u celoj koži i mnogo više varijacija boje: plave , crvene, braon, svetle i tamne, i crne. Kod njih je folikul kružan i vertikalno postavljen što rezultuje pravom ili slabo zatalasanom kosom. Oni imaju sebum znatno manje produkcije, što daje normalnu ili suvu kosu. Kosa sedi brže nego među drugim grupama.
Afrički tip (melanoderma) ima eliptičan folikul, koji je orijentisan pod uglom skoro paralelnim koži što uslovljava izuzetno kovrdžavu kosu. Oni takođe imaju sebum velike produkcije, što je čini sjajnom i masnom. Folikul ima visoku produkciju crnog melanina, što kosi daje tamnu boju. Pigmentacija traje duže i kosa kasnije sedi. Domorodačke grupe u Australiji (Melaneziji) takodje imaju ovakav tip kose.
Orientalni tip (ksantoderma) predstavlja ono što zovemo lizotrisična kosa ona je prava i ima tendenciju da je sve više prava i čvrsta. Folikul je kružan i formira prav ugao sa kožom. Produkcija crnog melanina je visoka što daje crnu i braon kosu i produkcija sebuma je značajna (sjajna i lepljiva ). Kod ove grupe, kosa sedi kasnije nego kod prve dve grupe.
Kako kosa raste, ona takodje opada. Uobičajeno je da izgubimo od 50 do 100 dlaka slakog dana. To je zato što rast ima dobro definisane cikluse. Postoje tri nivoa:u prvom ona raste, taj period traje od 3 do 4 godine. Zatim sledi pauza od 3 nedelje i na kraju period odmora koji traje tri meseca u kojem kosa opada. Onda folikul proizvodi nove ćelije i ciklus rasta ponovo počinje. Generalno, 85% kose je u periodu rasta a 15% u periodu odmora. Dužina trajanja ovih perioda zavisi od osobe do osobe.
Naše telo je kompletno prekriveno dlakama osim dlanova na rukama i nogama, pupka i sluzavih membrana. Imamo oko 5 miliona dlaka na celom telu. Ali broj dlaka koje čovek poseduje sada je ništa naspram onoga koliko je imao u praistoriji.
|