"Ne zaboravite prošlost. Prošlost je deo istorije. Ona nam govori da nam je uvek potrebna vera da bismo napredovali u tehnici, idejama. Istorija je bitna za karijeru. Ne možete gledati samo u sebe, jer tako nećete videti mnogo. Nećete znati šta da radite, niti kako da bilo šta uradite… ja inspiraciju pronalazim svuda oko sebe: u kulturi, istoriji, knjigama... najbolji način da upoznate sami sebe jeste pronalaženje formule za ono što vas čini sigurnim u sebe. Onda ćete uspeti i ostvariti se u smislu svojih talenata..."
Aldo Coppola, italijanski stilista.
Možda su ove ruke, utisnute u zid ove pećine pre oko 20,000 godina, bile prve ruke koje su sekle ljudsku kosu, ili joj dale oblik drugačiji od prirodnog. Umeće šišanja ili oblikovanja kose je nedvosmisleno jedna od najstarijih veština u istoriji čovečanstva.
U primitivnim paleolitskim društvima, oni koji su se šišali imali su najveći autoritet u društvenim klasama. Verovalo se da je u kosi obitavala ljudska duša, da je kosa bila fizička manifestacija čovekovih misli. Šišanje kose je bilo način da se otera zlo i energija obnovi. Iz tog razloga je ovaj posao bio u rukama mudrih, sveštenika.
Na iskopinama starog Egipta pronađeni su brijači stari 3,500 godina, pravljeni od naoštrenog kamenja iz Bronzanog doba.
U starom Egiptu berberi su bili istaknuti i poštovani ljudi. U grobnici broj 45, u Donjem groblju Tebe, pronađena je statueta visoka 19 inča, iz osamnaeste dinastije ili starije, tj. da datira od pre 3,300 godina. Figura predstavlja berbera Merimaata. On je brijao sveštenike Amun hrama. Bio je to ritual koji se ponavljao svaka tri dana, a obuhvatao je brijanje celog tela, uključujući telo i glavu. Stari Egipćani su verovali da se time doprinosi pročišćavanju svešteničke funkcije. Ova mala statueta koja prikazuje Merimaata kako nosi kilt sa mnogo falti i periku na glavi, simbol je velike uloge koju su berberi imali u Amun hramu, i visokog položaja koji su uživali.
U staroj Grčkoj, zanimanje berbera je bilo veoma popularno. Oko petog veka, muškarci su nosili talasastu kosu i brade, koju su šišali, uvijali i češljali. To je takođe bio posao berberina. Umeće podšišavanja i oblikovanja brade je postalo uvaženo zanimanje u antičkoj Grčkoj. Tamo su otvorene prve berbernice i postale sastajališta poput klubova, gde su se muškarci upuštali u duge diskusije o filozofiji, politici, ili društvenim pitanjima. Te berbernice su za njih bile važne kao i Agora, njihovo javno mesto za okupljanje. Posao berberina je osim podšišavanja i češljanja njihove kose i brade podrazumevao i masiranje, utrljavanje losiona i krema. Pošto je kosa starih Grka bila tamna, oni su je farbali u svetlije nijanse. Završni pečat je bio parfemisanje kose misrisima pravljenim od cveća i maslinovog ulja. Žene su svoju kosu oblikovale u kućnoj varijanti uz pomoć sluga ili robova. U trećem veku pre nove ere, Aleksandar Veliki je osvojio skoro celu Aziju, a bio je poražen u nekoliko borbi protiv Persijanaca zbog brada njegovih vojnika. Persijanci bi ih vukli za bradu i na taj način obarali sa konja, ubijali i pobeđivali većinu bitaka. Aleksandar je naredio da svi njegovi vojnici moraju da budu obrijani. Uskoro je ostatak populacije prihvatio ovakav potez i svi su postepeno prestali da nose brade. Tako je i za berberine bilo više posla, jer su morali da posećuju klijentelu svaka dva do tri dana.
U starom Rimskom carstvu muškarci su nosili duge kose i brade. Međutim, razvile su se berbernice pod grčkim uticajem. Godine 296-e pre nove ere, Ticinius Mena, rimski senator, po povratku u Rim sa Sicilije uveo je novinu berbernica. Po svedučenju Pliniusa Starijeg, prvi uvaženi Rimljanin koji je viđen sa uredno obrijanim licem bio je general i konzul Scipius Afrikanac. Tako je njegovo lice predstavljeno na starom novčiću iz trećeg veka pre nove ere. Od tada, Rimljani su negovali ovakav stil sve do pred sam kraj Rimskog carstva, kad su se brada i brkovi ponovo vratili u modu. Berberine su zvali „Tonsori”, i ta je profesija bila veoma poštovana. Rimljani su bili veoma obuzeti svojim izgledom i ubrzo su ‘Tonstrine’ (berbernice), baš kao i u Grčkoj, postale važno mesto okupljanja za Rimljane. Brada se brijala samo uz pomoć vode i brijača od bronze, naoštrenog na kamenu, (ovi brijači su se zvali „Novakule”), ili depilacijom pčelinjim voskom ili pak pincetom. Osim usluga šišanja berberini su nudili i usluge masaže glave, kao i manikir i pedikir, a takođe su prskali kosu uljima i mirisima. Rimljani su provodili mnoge sate u berbernici. Čak i u to doba, berberini su takođe počeli da nude usluge vađenja zuba. Patriciji, koji su pripadali višem društvenom sloju, posedovali su svoje berberine i stiliste među slugama. Sa druge strane, žene su bez izuzetka imale lične stiliste među robovima.
Boje berberske zastave su crveno-bele, simbolizujući period kada su radili i kao hirurzi i zavoje koje su koristili da bi zaustavili krvarenje.
BERBERINI KAO HIRURZI:
Kada su prilikom raspada Rimskog carstva Varvari napali Evropu, svi Rimljani su bili uredno obrijani. Ali Franci, Vizigoti, i drugi germanski narodi začeli su modu brada i duge kose. U srednjem veku došlo je do preokreta u aktivnostima berberina. Sve hirurške aktivnosti su u to vreme bile u rukama sveštenstva, koje je u to vreme bilo jedino kultivisano i obrazovano stanovništvo. Čak 90% aristokratije je bilo potpuno nepismeno. Sveštenici su tada unajmljivali berberine da im asistiraju pri operacijama. Prvo Laternasko veće iz 1123. godine „odlučno je zabranio sveštenstvu da postelji bolesnika pristupa, osim u religioznom svojstvu”. Drugo Lateransko veće održano 1139, ozbiljno je zapretilo sankcijama svim sveštenicima koji se idalje bave lečenjem. Na Veću Tursa održanom 1163, Aleksandar III je izdao sličnu zabranu.. Godine 1215 Papa Nevini III izdao je edikt na četvrtom Lateranskom veću, namenjen đakonima i sveštenicima, kojima se zabranjuje da učestvuje u bilo kakvim operacijama koje uključuju krv. Tada je ustanovljeno da je puštanje krvi (većina lekarskih metoda bazirala se na ispuštanju krvi) akt bogohuljenja. Shodno tome, sve lekarske operacije su preuzeli berberini.
 |
 |
Henri VIII prima berberini-hirurzi. Hans Holbein (1543).
BARBERINI: OPERACIJA CRAJNIKA:
Do 1745, udruženja hirurga su postojala paralelno sa udruženjima berberina. Ali od te godine, odlukom kralja Džordža II Velike Britanije, ova udruženja su razdvojena i berberini su mogli samo da se bave negom kose. Kralj Luj XIV donosi istu odluku nekoliko godina kasnije. Zbog takvog čina ova profesija je izgubila na prestižu i značaju. Od sredine 17-og veka berbernice su postale neugledna mesta, koja su posećivali ljudi niskog staleža, dok su berberini izgubili poštovanje i uvaženost u društvu.
TVORCI PERIKA :
Novi pristup stilu uticao je na društveni oporavak berberske profesije od druge polovine osamnaestog veka. Otkako su se u poslednjoj deceniji sedamnaestog veka perike sve češće koristile, berberini su videli priliku da dizajniraju i prave perike. Osim pravljenja i nameštanja perika, berberini su se bavili i održavanjem istih. Perike osamnaestog veka su bile poznate po ekstravagantnom i elegantnom dizajnu. U izvesnom trenutku svi su počeli da koriste perike: muškarci su koristili lagano napuderisane perike beličasto-sivkaste boje, dok su žene od 1770.godine nosile perike svih boja do kraja osamnaestog veka. Dizajniranje perika je bio komplikovan posao te je ova industrija dobila na značaju. Najskuplje i najbolje perike su pravljene od ljudske dlake, dok su jeftiniji primerci pravljeni od pamučnih vlakana i životinjske dlake. Završna faza u pravljenju perika bila je parfemisanje citrusnim mirisima, dok bi se potom napuderisane štirkom ili puderima u boji. Proizvodni pogoni su upošljavali veliki broj ljudi. U Evropi su neke fabrike upošljavale i preko šesto ljudi. Godine 1729 desio se požar u jednoj engleskoj fabrici, koji je gotovo uništio ceo grad Jork. Oko 1750, poznati engleski berberin Ričard Arkrajt otkrio je formulu za farbu za perike, koja se nije ispirala vodom. Potom je radeći u industriji proizvodnje perika Arkrajt je kreirao vodenicu za pravljenje pamuka, preteču modernih prerađivača pamuka.
Berbernice osamnaestog veka.
PREPOROD BERBERSKE PROFESIJE :
Zlatno doba proizvođača perika je obeležilo osamnaesti vek, ali su ljudi nakon Francuske revolucije prestali da nose perike, simbolično odbacujući ideje starog režima. Od tada se u modu vraća prirodna kosa. Međutim, napuderisane perike su se još dugo koristile na sudovima i u Parlamentu. Ali proizvođači perika su u devetnaestom veku imali malo posla jer perike skoro niko nije nosio.
Iako im nije bilo dozvoljeno, berberini su ponegde i dalje praktikovali ispuštanje krvi i vađenje zuba, naročito u mestima gde medicinska usluga nije bila pristupačna. Od 1850.godine je ova praksa potpuno eliminisana, kada su se berberini u potpunosti posvetili nezi kose.
Od druge polovine devetnaestog veka berbernice su preplavile sve veće i manje gradove. Berberini su povratili svoj društveni status i sjaj ovoj profesiji u kojoj su pokušavali da pronađu nove standarde i principe kako bi profesiju učinili prestižnijom i uglednijom.
Godine 1886 osnovana je Unija berberina Kolumbus u Ohaju, a 1887 Međunarodna unija berberina u Bafalu, Njujork. Ova unija je danas aktivna pod nazivom Međunarodnog udruženja berberina, kozmetičara i srodnih delatnosti. Osim novih udruženja osnivane su i berberske škole. Za obavljanje ove delatnosti je bilo neophodno posedovati licence i proći odgovarajuću obuku.
Početkom dvadesetog veka Unije su postavile više standarde koji su uključivali i primenu hemije, anatomije i biologije. Godine 1924 osnovano je Udruženje profesionalnih berberina Amerike (AMBA) u Čikagu. Ovo udruženje je kasnije nazvano Hair International. Na prvim prekookeanskim putovanjima na brodovima su putnici mogli da koriste usluge berberin kako bi tokom celog putovanja bili uredni.
Skoro celi dvadeseti vek berbernice su bile namenjene ili samo muškarcima ili samo ženama. Krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka muškarci su počeli da nose veoma dugu kosu, dugačke zulufe I trajnu, i višestruko nalakiranu kosu. Tradicionalne muške berbernice u to vreme nisu nudile usluge ovakvim klijentima sa kosom koja više podseća na žensku, te su uskoro berbernice postale uniseks. Godine 1980 uniseks berbernice su postale deo svakodnevice, dok je devedesetih godina dvadesetog veka skoro svi saloni pružali usluge i ženama I muškarcima. U stvari, veoma malo salona pruža usluge samo muškarcima ili samo ženama. Danas su stilisti u oblasti nege kose obučeni za pružanje uniseks usluga, te su i nazivi salona univerzalni “frizierski salon".
GUSTAVO BRIAND STUDIO AT MIAMI BEACH, FLORIDA, USA
DEUTSCH 
|
ENGLISH 
|
ESPAÑOL 
|
FRANÇAIS 
|
ITALIANO 
|
русский 
|
SRPSKI 
|