18. vek bio je doba elegancije. Nikada u evropskoj istoriji nismo imali ovako bogato ukrašene frizure muškaraca i žena, tako daleko od prirodnog izgleda. Ono što se nije moglo uraditi prirodnom kosom postizano je perikama. Ova epoha bila je eksplozija ekstravagancije neverovatnih frizura, reakcija u potpunosti suprotna skromnosti i sramežljivosti prethodnih vekova. Kosa je bila u sinhroniji sa „Rokoko“ stilom, koji je bio i najvažniji sve do kraja veka. Ovo je bio umetnički stil u kojem je oblik krivudavog „s“ dominirao, sa asimetrijom, naglašavajući kontrast. Dinamičan i bilijantan stil, gde su se oblici sjedinjavali u harmoniji i elegantnim pokretima. Stil je bio u skaldu sa vremenom novih filozofskih ideja, kao Prosvetiteljstvo i sa obilnim ekonomskim bogatstvom koje je u Evropu stizalo sa putovanja na novi kontinent, Ameriku. Rodio se novi društveni poredak.Osim sveštenstva i plemstva, jaka buržoazija novih bogatih ljudi se pojavila, koji su stekli bogatstvo i bili dobro pozicionirani u najboljim društvenim i političkim sferama, imitirajući svojom odećom plemstvo. Stil je bio u skladu sa vremenom kada je nauka postala nezavisnija od religije, dostižući neverovatna otkrića i razvijajući, kao posledicu, tehnologiju koja je otvorila vrta Industrijskoj Revoluciji. Ljudi su u to doba verovali da žive u najboljem od svih mogućih svetova. Na kraju veka umetnički i kulturni stilovi se menjaju, pojavljuje se „neoklasicistički“ stil,trezveniji i konzervativniji, sa povratkom klasične grčke i rimske estetike.
Nošenje perika bilo je jako popularno krajem 17.v., dok je Francuskom vladao kralj Luj 14., Kralj Sunce. Svi njegovi dvorjani nosili su perike i budući da je Francuska bila obrazac za modu cele Evrope u to doba, upotreba perika se raširila i na ostale dvorove u Evropi. 1860. Luj 14. je imao 40 vlasuljara koji su dizajnirali perike za njega u Versaju.
Od 1770., perike su nosile i žene. I kako su godine prolazile ženske perike su bivale sve više i sve sofisticiranije, posebno u Francuskoj. Muške perike su bile generalno bele, a ženske u pastelnim bojama, kao roze, svetlo ljubičasta ili plava. U zavisnosti od toga kako su perike bile ukrašene, moglo se zaključiti koje je profesije ta osoba ili društveni status. Bogatiji ljudi plaćali su skuplje vlasuljare i koristili bolje materijale. One su se sastojale uglavnom od ljudske kose, ali takođe i od dlake konja ili koza. Grofica Matignon u Francuskoj platila je poznatom vlasuljaru Baulard-u 24.000 livra godišnje da joj pravi novu periku svaki dan u nedelji.
Oko 1715., perike su počeli da puderišu. Porodice su imale posebne sobe za „toaletu“ gde su sređivali i puderisali njihovu veštačku kosu. Perike su puderisane štirkom ili kiparskim puderom. Da bi napuderisali perike ljudi su oblačili specijane plaštove i pokrivali lica kupom debelog papira.
BERBERINI POSTAJU VLASULJARI
Berberini osim sečenja i sređivanja kose i brada radili su već dugi niz godina i hiruške operacije i vađenje zuba . 1745. zakon u Engleskoj zabranio im je ovo praktikovanje i dozvoljavao im samo da rade sa kosom. To je uslovilo propast mnogih berbernica i manjak posla za mnoge berberine u Evropi zato što su slični zakoni donošeni i u Francuskoj i drugim zemljama. Ali uspeh perika zahtevao je nove profesionalce. Vlasuljari i dizajneri kose takodje su čistili i popravljanli perike, osvežavali lokne puderom i ukrasima. Krajem prošlog veka osnovan je esnaf vlasuljara i oni su zahtevali plaćanje takse i polaganje ispita sposobnosti onih koji su hteli da rade u ovoj profesiji. U ovom veku industrija vlasuljarstva je rasla i postala važna, stvarajući nova radna mesta i izvor prihoda za mnoge ljude. Sa druge strane, uticala je na industriju modistkinja (trgovkinje pomodnom robom). Muškarci su prestali da nose šešire kako bi istakli svoje perike, takodje nove vrste kapa su bile potrebne za velike i teške perike. Kako bilo, veliki deo ljudi ,80% populacije nije nosio perike (koje su jako puno koštale), nosili su sopstvenu kosu,nenapuderisanu. Ali samo manjina koja je živela na visokoj skali pokretala je i hranila važnu industriju perika.
KRADJA PERIKA U ULIKAMA : William Andrews, englseski pisac iz devetneastog veka, rekao je da kraða perika u osamnaestom veku nije bila redak sluèaj. I u njena slavna vremena perika je bila skupa. Potrebno je vežbati negu perika da se one ne bi izgubile. Iako su se preduzimale |
 |
Početkom veka muške frizure bile su složenije od ženskih. Još uvek je u modi bio „Luj 14. stil“, sa divnim loknama i kosom u dužini ramena. Krajem veka trend se obrnuo: žene su nosile visoke naslage kose, koje su bile 1 ili više stopa iznad glave. One perike imale su nekoliko neprijatnosti: vrata su trebala biti viša da bi one mogle proći, a ponekad pritisak ovih teških perika na hjihovim glavama uzrokovao je ozbiljna zapaljenja na čelu. Sredinom veka novi francuski kralj Luj 15. nametnuo je novi stil manjih perika za muškarce i sa striktno belom ili sivo napuderisanom kosom. Muškarci su takodje od sredine ovog veka nosili jedan konjski repić na potiljku, zavezan mašnom, veoma popularan stil u svakom evropskom dvoru u to doba. Žene su nastavile sa ekstravagantnim frizurama sve do Francuske revolucije kada su sav luksuz i izobilje bili eliminisani republikanskim idejama. Od tada, frizure su bile klasičnije i jednostavnije
 |
 |
Uprkos tome što bi možda bilo smešno zamisliti da su žene nosile te ogromne naslage kose na svojim glavama na svim svečanostima na kojima su bile realnost je sasvim drugačija. Možda su ovi ogromni kapilarni aranžani i mogli postojati, ali samo u veoma specijalnim prilikama i pozorišnom izvodjenju. Perike kao ove na slikama iznad su samo karikature epohe ili priče ili legende bez ozbiljnih osnova. Nemoguće je naći ovakve perike na slikama iz ovog perioda, uzimajući da su poznati slikari oslikavali realan život. Plemkinje su nosile dosta trezvenije i elegantnije frizure, iako su one bile jako složene.
Što se tiče ženskih frizura, početkom veka još uvek je u modi bio određeni stil iz prošlog veka: „Fontange“ frizura. Tako je nazvan, jer ga je stvorila Vojvotkinja od Fontange-a, koja je tokom lova sa kraljem Lujem 14. od Francuske uplela svoju kosu u grane drveta i da bi uredila frizuru koja joj se pokvarila u nesreći ona ju je sakupila na vrhu grane. Kralj je bio oduševljen izgledom novonastale frizure i molio ju je da je zauvek sačuva. Ovaj stil bio je u modi više-manje do 1720.
Pod vlašću Luja 15. običaji su se promenili i ženske frizure postale su jednostavnije. U modi je bio stil koji se zvao „tete de mouton“ (ovčja glava) sa kratkim loknama i nekoliko pramenova na potiljku. Žene nisu nosile perike do 1770. Od tada, frizure su postale dosta složenije.
ŽENSKE FRIZURE U 18.VEKU:
MENMUŠKE FRIZURE U 18.VEKU :
NOVE FRIZURE POSLE FRANCUSKE REVOLUCIJE :
Krajem veka grandiozni i bujni stil evropskog plemastva kritikovan je od starne prosvetiteljskih filozofa. Ne samo frizure i odevanje, nego i sam umetnički stil, „rokoko“ bio je veoma kritikovan. Samog tog momenta kada je buržoazija, klasa bez „plemenitosti“, postala moćna i uticajna, ceo sistem, politički, ekonomski, društveni i kulturni preispitivan je od strane najvažnijih mislilaca. Na početku, buržuji su pokušali da imitiraju običaje plemstva, hteli su da izgledaju kao oni. Ali kada su postali jaki i sami sebi dovoljni, počeli su da preispituju ceo sistem Starog Režima, oni su odbacili celu njihovu društvenu strukturu i naravno njihove običaje. Luksuz i razmetanje dolaskom Francuske Revolucije postali su nepoželjni. Novo društvo usvojilo je trezveniji stil i okrenulo se jednostavnosti. Od „Rokokoa“ otišli su do „Neoklasicizma“, umetnički stil koji je vratio antičku klasičnu grčku estetiku. Ovaj stil biće usaglašen sa Romantizmom, koji počinje krajem veka i ostaje skoro tokom celog devetnaestog veka.
Promene filozofije, promene u načinu razmišljanja, promenile su takodje i frizure. Malo po malo, ljudi su prestali da nose perike i kosa je postala prirodna, bez pudera. Revolucija i transformacija celog sistema desila se iznenada, iako je bila na mnogo načina očekivana , od strane zakonodavnog puča zamenika buržoazije koji su imali podršku dela sveštenstva i plemstva, ali nije bila tako brza. Sve slike koje danas vidimo Robespijera i Dantona, lidera Revolucije, prikazuju ih sa napuderisanim perikama do njihove smrti na giljotini. Jean Paul Marat, sa druge strane takođe revolucionarni lider već je nosio novu estetiku. Jedan od glavnih ljudi Revolucije, slikar Jacques Louis David već je bio apsolutno uvučen u neoklasicistički stil, njegovim radom i ličnom pojavom. Kako je neoklasicizam postajao sve popularniji frizure su se promenile. Dolaskom Napoleona Bonaparte jako malo ljudi je noslio perike. Carski stil pokazuje sve političare sa njihovom prirodnom kosom, očešljanom na neformalan način, simbol novog doba nezavisne misli. Vojsci je trebalo više vremena da napusti stari stil frizura, ali u Napleonovoj vojsci svi su imali prirodnu kosu. Žene su na kraju Revolucije prestale da nose visoke i komplikovane frizure i počele da nose kosu prirodno, bez pudera, koju su držali češljevi od kornjačinog oklopa, ukosnice, trake, umesto složenih ukrasa.
Možda su prvi ljudi koji su izbegavali da nose perike i skupe ukrase bili, paradoksalno, upravo one aristokrate koje su i nametnule takav stil. Zbog straha da ne budu prepoznati i zatvoreni pa poslati na giljotinu, za vreme vladavine Robespijerovog terora (1790-1793) oni su ostajali u svojim domovima i kada bi izlazili, oblačili su jednostavnu odeću i prirodnu kosu. U stvari, nisu imali gde da nose svoje stare frizure. U ovo doba, cela Evropa je nosila istu frizuru. 19.vek doveo je do pojave potpuno drugačije mode.
| <Srednji vek/Renesansa |
DEUTSCH 
|
ENGLISH 
|
ESPAÑOL 
|
FRANÇAIS 
|
ITALIANO 
|
русский 
|
SRPSKI 
|