Seleukidska kraljica Berenisa II od Egipta, žena kralja Ptolomeja III Euergetesa, pripadala je ptolomejskoj dinastiji. Ptolomejci nisu bili egipćani, nego makedonskog porekla, Grci, helenističke kulture. Vladali su Egiptom kroz tri veka i njihova poslednja kraljica bila je Kleopatra. Godine 243 p.n.e., Berenis je žrtvovala svoju dugu kosu boginji Afroditi, tražeći od nje da se njen muž vrati sigurno i uspešno iz rata sa Sirijom. On je to i uradio, ali je Berenisinu kosu, koja je ostala u hramu, ukrao sveštenik, ljut jer je kosu ponudila grčkom božanstvu. Konon, dvorski astronom, pozvan je da reši incident, on je objavio da je Afrodita prihvatila žrtvu sa zadovoljstvom i da je kosu smestila na nebo, formirajući jato zvezda koje sada sija na Galaktičkom Severnom Polu.
Sazvežđe „Coma Berenices“ nalazi se blizu sazvežđa „Leo“ i najvidljivije je u maju. Berenis je jednokraki trougao formiran od 3 zvezde sjajnije nego ostale: β Comae Berenices, α Comae Berenices (takodje poznata I kao „Dijadema”, simbolizujući dragulj u kraljičinoj kruni) i γ Comae Berenices.
„I odande za Sif nove zlatne uvojke doneću, era svetlosti je prošla...da bi ona zavolela polja u proleće, obučena u žuto cveće...“ Patuljci, „Oehlenschläger“.
U nordijskoj mitologiji, bliskoj Skandinavcima, Germanima i Saksoncima, Sif je bila žena Tora, boga groma. Imala je divnu dugu kosu, koja joj je padala do nogu, a boje pšeničnih polja koja sijaju pod sunčevom svetlošću. Jednog dana dok je spavala, bog prevare Loki, zaštitnik varalica i avanturista, odsekao ju je i pobegao sa kosom. Dok je ogorčeno plakala, njen muž Tor je besneo, preteći najtežim kaznama za počinioca ovog dela. Loki, bojeći se osvete Tora putuje u Asgard i Smifhelm, zemlju patuljaka i traži njihovu pomoć. Oni su istkali niti zlatne kose duže nego pre sa loknama iskovanim od pravog dragocenog zlata. Loki se vratio sutradan sa novom kosom i umirio je božji gnev.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Samson je bio Sudija u drevnom Izraelu, lik iz hebrejskog Talmuda, jevrejske Biblije, koji je imao osobine grčkog Herkula. Priča o njemu je ispričana u Hrišćanskoj Bibliji u Knjizi sudija, 13-16. Anđeo se javio Manoi i njegovoj ženi u vreme kada su Jevreji bili potčinjeni drugom naradom, Filistejcima, obećavši im da će ih njihov nerođeni sin osloboditi Filistejaca, ako se bude pridržavao Naziretskih zakletvi, koje su sadržale između ostalih uslova, da ne brije ili seče kosu. Samson je rastao sa ovim svetim zavetom i dobio je neverovatnu snagu kojom je činio velika herojska dela, pobedio je lava i ubio je 1000 Filistejaca samo sa vilicom magarca. U jednom trenutku njegovog života zaljubio se u ženu Dalilu, koju su podmitili Filistejci da promađe tajnu njegove snage. Nakon mnogo neuspelih pokušaja, Dalila po sopstvenoj ispovesti Samsona saznaje da tajna leži u dužini njegove kose. Onda je dok je Samson spavao otsekla njegovu kosu i dala je Filistejcima, koji su ga zarobili i oslepili ga tako štu su mu mačevima izvadili oči. Ali ipak, Samsonu se povratila njegova kosa i snaga i jednom kada su svi Filistejci bili okupljeni u hramu, uz Božju pomoć, on se naslanja na dva stuba, obara ih i uništava čitav hram ubijajući sve Filistejce i pritom govoreći „Bože, neka umrem i ja sa Filistejcima!“ (Sudije, 16:30)
U budističkoj mitologiji, Gautama Buda, tokom svog procesa prosvetljenja bio je 8 puta iskušen od strane demona Mare, božanstva Vedik panteona koji je predstavljao zlo i smrt spiritualnog sveta. U jednom od svojih pokušaja, Buda je dotakao zemlju prstima moleći majku Zemlju za pomoć. Majka Zemlja je stvorila okean od svoje duge kose terajući Maru i njene demone daleko od Bude.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Rapunzel je bajka braće Grim objavljena u Nemačkoj 1812. Zasnovana je na priči Charlotte-Rose de Caumont de La Force, Persinette, iz 1689., a ova je u stvari zasnovana na staroj iranskoj legend Rudaba iz knjige nazvane Šamana, iz 11. veka p.n.e. Mladi par koji je želeo da ima dete živeo je pored bašte vile, stare gospođe Gothel, koja je gajila zvončiće u svojoj bašti. Kada je žena zatrudnela, dobijala je veliki nagon za zvončićima. Muž je otišao u baštu da ubere malo zvončića, ali ga veštica uhvati i zapreti mu kaznom. On je molio za milost i ona odluči da mu oprosti uz uslov da njegovo prvo dete po rođenju predaju njoj. Kada se devojčica rodila dali su je Gothel-i, koja ju je nazvala Zvnočica i zatvorila ju je u visoku kulu, koja nije imala ni stepenice, ni vrata, samo jednu sobu i jedan prozor. Kada je imala 12 godina čula je veštičino pevanje: “Zvončice, Zvončice, pusti svoju kosu, da se mogu popeti zlatnim stepenikom“. Ona je onda pustila kosu staroj gospođi Gothel da bi se mogla popeti u devojčicinu sobu. Jednog dana princ je prolazio pored bašte, pronašao kosu, popeo se njom i upitao Zvončicu da se uda za njega. Veštica je otkrila prinčeve posete, isekla devojčinu kosu i kada se princ vratio da poseti Zvončicu ona ga je gurnula sa balkona, pošto je pao u baštu izgubio je vid kao posledica nesreće. Mesecima je lutao tražeći Zvončicu, dok jednog dana nije čuo njeno pevanje pored jezera. Pod uticajem suza, njegov vid se povratio i njoj se povratila njena kosa. Princ je odveo Zvončicu u njegovo kraljevstvo i oženio se njome.
Domorodačka američka plemena nastanjivala su države Jutu, Kolorado, Novi Mexico i Arizonu. Došli su u Americu preko Beringovog moreuza, prelazeći preko Kanade, hiljade godina ranije, ali i dalje čuvaju svoje obrede, tradiciju i veoma stara verovanja. Za njih, kosa ima dubok značaj: oni su verovali da misli koji potiču iz glave izbijaju zajedno sa kosom i one su u njima, nove misli su bliže lobanji a stare na krajevima najdužih vlasi. Što je kosa duža, ima više misli.
| <Praistorija Kose |
DEUTSCH 
|
ENGLISH 
|
ESPAÑOL 
|
FRANÇAIS 
|
ITALIANO 
|
русский 
|
SRPSKI 
|